Danas građani umesto šnicle u mesarama biraju goveđe repove, na pijacama se povrće i voće kupuju na komad, a smanjena je čak i potrošnja hleba.
Potrošnja hleba od početka ove godine smanjena je za oko pet odsto, a promet u pekarama pao za 25 do 40 odsto, u mesarama za petinu, a u trgovinskim lancima za oko 20 odsto.
S početka krize prvo su se na udaru našla putovanja, pre svega letovanja i zimovanja. Međutim, vremenom se prestalo putovati i kod familije u druge gradove Srbije, jer je zbog cena goriva i to postalo luksuz.
Pored putovanja većina građana se istovremeno odrekla kulture i obrazovanja, jer mnogi nisu u stanju da novac izdvoje za knjige i štampu, a o pozorištu i bioskopu da i ne govorimo.
“Potom smo kupovinu garderobe i obuće u buticima zamenili kupovinom na pijaci. Tamo se po nižim cenama nude nekvalitetni proizvodi, mahom poreklom iz Kine, zbog čega mnogi koji tu robu kupuju danima mirišu na formalin. Ipak, najgore od svega je što smo se proteklih meseci doveli do toga da jedemo jeftinu i manje kvalitetnu hranu. Odrekli smo se skupljeg voća i povrća, sokove skoro da ne pijemo, a novca nemamo ni za kvalitetno meso. Tako umesto šnicle danas mnogi kupuju repove, rebra ili kolenice. Što će reći, da hteli ne hteli živimo nezdravo”, priča Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Papović dodaje da je zbog besparice smanjen i obim druženja. Ne samo u kafanama nego i kod kuće.
“Mnogi su počeli da vode računa o tome da li će im doći prijatelji, jer se plaše da im, ako dođu, neće moći uzvratiti gostoprimstvo u smislu da im posluže ručak ili večeru”, kaže Papović.
Da je kriza došla do guše potvrđuju i trgovci, koji kažu da se pad standarda pre svega ogleda u korpama. A u njima se najčešće nalazi samo ono najosnovnije.
“Odrekli smo se skupe robe, kao što su tehnika, tekstil, posuđe ili uvozna alkoholna pića. Tako se sada najčešće kupuju osnovne životne namirnice, s tim što su se potrošači preorijentisali na kupovinu proizvoda koji imaju nižu cenu, mahom privatnih robnih marki”, kažu u „Delta Maksiju“.
Slično se može čuti i u „SOS marketima“ i prodavnicama „Jabuka“ gde se umesto uvoznih šampona, deterdženata ili pasta za zube danas kupuju domaći. Šunku su zamenili parizeri, od mesa se uzimaju komadi niže kategorije, a od riba umesto lista kupuju se papaline ili skuša.
Da je potrošnja osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji u padu i da još uvek značajno zaostaje za potrošnjom u razvijenim zemljama Evrope, potvrđuje i Vojislav Stanković, saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije.
Poslednji podaci pokazuju da se u Srbiji prošle godine po stanovniku trošilo svega 43,3 kilograma mesa, dok je Evropski prosek potrošnje mesa iznosio 75,2 kilograma. Voća smo, po stanovniku, potrošili 62,1 kilogram, a povrća 136,1 kilogram, što je u odnosu na prosek potrošnje EU manje za dva do tri puta.
Pad potrošnje zabeležen je i kod kravljeg mleka, i to na 56,5 litara po stanovniku Srbije, dok je prosečna potrošnja ove namirnice u EU iznosila 85,7 litara.
Blic, 01.06.2010.