Oprez! Ovako nas navode da kupimo i ono što ne želimo

Sa obmanjujućim i nasrtljivim poslovanjem i nepravičnim ugovornim odredbama potrošači se gotovo svakodnevno susreću, ali od njih nisu dovoljno zaštićeni. Novi Zakon o zaštiti potrošača uvodi efikasnije mehanizme nadzora i sankcionisanja nepoštenog poslovanja. Zaštita – Svi smo svedoci nepoštene poslovne prakse kojima nesavesni trgovci dovode u zabludu potrošača, pružaju netačne informacije i ostavljaju pogrešan utisak kako bi naveli kupce da donesu odluku o kupovini koju inače ne bi doneli. Reklamiranje da je proizvod bez aditiva, da je proizveden u EU ili da je organskog porekla, a da to zapravo nije slučaj, samo su neki od primera. U ovu grupu spada i reklamiranje modela automobila koji se ne može kupiti po navedenoj ceni, obaveštenja mobilnog operatera o promeni paketa bez prethodnog pristanka potrošača ili besplatan kredit iza kojeg se kriju administrativni troškovi.

– Nacrt novog Zakona o zaštiti potrošača sadrži celo poglavlje namenjeno ovoj temi, uključujući i sankcije za nesavesne trgovce. Dosad ovaj institut nije bio korišćen u praksi i mnoge nepoštene radnje na tržištu prolazile su nekažnjeno – kaže Mateja Đurović, ekspert za Pravo zaštite potrošača.

Ono što pak ostaje kao problem je činjenica da mnogi potrošači i ne znaju da su žrtve.

Kada se trgovci građanima više puta obraćaju telefonom bez njihove saglasnosti i tom im prilikom nude robu, čestitaju rođendane, ili obaveštavaju ih da su srećni dobitnici nagradne igre na kojoj nisu ni učestvovali, mnogi tumače kao nasrtljivo, a samim tim i nepošteno. Nasrtljivo je i posećivanje potrošača u njegovoj kući ili stanu i ignorisanje njegovih zahteva da kupac napusti njegov dom i da ga više ne posećuje.

Isticanje zaštitnih znakova pojedinih institucija koje garantuju i simbolišu određen nivo kvaliteta bez odobrenja tih istih institucija, poput samostalnog isticanja logoa koji pokazuje da je određeni proizvod organskog porekla. Ovde spada i lažno reklamiranje da je proizvod napravljen u EU.

Nepošteno je obaveštavanje potrošača da će posao ili opstanak trgovca biti ugrožen, da neće moći da hrani ili školuje decu ukoliko ne proda proizvod. Stvaranje utiska da potrošač ne može da napusti poslovni prostor sve dok ne sklopi ugovor i iskorišćavanje nesrećnih okolnosti u kojima se potrošač našao, takođe je nepošteno.

Nepošteno je i oglašavanje kojim se deca navode na to da kupe određeni proizvod, jer će bez njega biti lošiji od ostalih. Problematično je i oglašavanje kojim se deca navode da nagovore svoje roditelje ili ostale punoletne osobe da im kupe oglašavani proizvod.

Potrošač mora da zna šta tačno kupuje, pa je svaka nerazumljiva i dvosmislena informacija deo nepoštenog poslovanja. To je, takođe, i stavljanje nečitke deklaracije, napisane sitnim, bledim i mutnim slovima. Unošenje nepravičnih i štetnih odredbi u opšte i tipske ugovore, čiji je smisao stavljanje potrošača u neravnopravan položaj, dovođenje u zabludu, pa čak i materijalna šteta. Skrivanje važnih odredbi u tekstu na dnu strane napisanom sitnim slovima.

Razne tvrdnje kojima se određenim proizvodima pripisuju brojna lekovita svojstva primer su nepoštene prakse, ukoliko ono što se reklamira nije istina. Iznošenje neverovatnih tvrdnji o gubitku kilograma „preko noći“, olakšavanju bolova, rastu kose, ali i reklamiranje da je proizvod bez šećera, konzervansa ili aditiva, da je dobar za srce, krvne sudove i slično, a da to nije dokazano.

Izvor: 24sata