Zakon o zaštiti potrošača kaže da bitno svojstvo hrane, što prisustvo primesa GMO u piletini “Mekdonaldsa” jeste, ne sme biti skriveno. U Srbiji u praksi stvari međutim izgledaju drugačije. Meso dobijeno od životinja hranjenih GM hranom u svetu ne mora da bude obeleženo. Tu činjenicu iskoristio je “Mekdonalds” koja uvozi pileće meso iz Mađarske, a živina je hranjena sojom iz Brazila gde je proizvodnja gotovo 100 odsto genetski modifikovana. Dakle, o tome da li je svojstvo GMO bitno, odlučuju po slobodnoj proceni sami proizvođači i trgovci.– I u Zakonu o zaštiti potrošača, pravilnicima o deklarisanju i bezbednosti hrane jasno piše da “ne smete skrivati bitno svojstvo hrane”. Ne mora decidno da se navodi šta je bitno da bi se primenilo. Ova zakonska odredba je jasna. Dakle, ako je to bitno svojstvo, a podatak o GMO jeste, onda on mora da bude istaknut – kaže za “Blic” Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača.
Svoj posao očigledno ne uradi ni inspekcija, koja bi trebalo da insistira na dokumentovanju procesa od toga gde se životinja uzgajala i čime se hranila.
– Svaki potrošač ima pravo na informaciju. Što znači da mora da mu se omogući pravo na izbor da li će nešto da jede ili ne – kaže Papović čije je udruženje pozvalo građane da se uzdrže od kupovine “Mekdonaldsovih” proizvoda dok se ne utvrde sve činjenice.
Na terenu je situacija već godinama u kontradiktornosti sa zakonom koji decidno zabranjuje promet i gajenje GMO.
– Životinja koja se hrani GM hranom ne smatra se GM proizvodom ni kod nas ni u Evropi – kaže sekretar udruženja poljoprivrednika PKS Nenad Budimović, i dodaje: „Farmeri na zapadu kao hranu za životinje koriste GM sojinu sačmu koja je jeftinija. Tako su konkurentniji u odnosu na naše farmere koji takvu hranu ne mogu da koriste. Farmeri u Srbiji treba da se izjednače sa kolegama sa zapada tako što će postati obaveza da se navede odakle je meso uvezeno i čime je životinja hranjena”.
Samo u trgovimana
Kompanija “Mekdonalds” tvrdi da se u njihovim restoranima u Evropi, pa i u Srbiji, ne koriste GM sirovine u hrani. „Piletina koja se služi uvozi se iz Mađarske, dok se za ishranu živine koristi soja. U hrani za živinu se u tragovima može pronaći GM soja, jer proizvođači u svetu ne mogu da garantuju da nije došlo do njenog minimalnog mešanja sa nemodifikovanom sojom“, kažu za “Blic” u ovoj kompaniji.Zakon o GMO
- Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije.
- Dozvoljena je upotreba GMO u zatvorenim sistemima (ogledi, analize, naučna istraživanja). Dozvolu daje ministarstvo.
- Trgovanje i uzgajanje GMO je krivično delo. Zaprećena kazna je do tri godine zatvora.
- Za privredni prestup kazna je od 500.000 do 3.000.000 dinara.
- Genetski modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa GMO, kao ni semenski i reproduktivni materijal sa maksimum 0,1% primesa GMO.