Kupovna moć građana Srbije konstantno opada bez bilo kakvih naznaka da će se stanje uskoro popraviti, pokazuju podaci Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dok se trgovci ne žale i još vide svoju računicu.Na pad kupovne moći utiču nezaposlenost, nizak životni standard, visoke cene roba i usluga, odsustvo najosnovnijih ekonomskih postulata, smatraju u toj organizaciji. Prema mišljenju pravnog savetnika Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine i Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Mladena Alfirovića, zakon ponude i tražnje, koji diktira cene, ne funkcioniše zbog hroničnog nedostatka konkurencije i zatvorenog i monopolizovanog tržišta.
Pravni okvir više nije prepreka za dolazak velikih trgovinskih lanaca i jačanje konkurencije koja obara cene, ali je problem niske kupovne moći i dalje prisutan.
"Nijedan ozbiljniji trgovinski lanac neće doći u zemlju u kojoj je prosečna zarada nešto veća od 300 evra", ukazao je on.
Da bi se stanje popravilo, neophodno je raditi na unapređenju pravnog okvira, koji bi trebalo da stvori uslove za smanjenje nezaposlenosti, povećanje zarada, podizanje standarda i jačanje kupovne moći, smatra Alfirović.
"Korak po korak, zakon po zakon, sistemski treba rešavati nagomilane probleme. To ne može preko noći, ali veliki problem predstavlja konstantno odlaganje reformskih zakona, koje traje godinama unazad. Svi smo svesni da ovako više ne može, ali reforme se i dalje odlažu", rekao je on.
Prema podacima kompanije Delez Srbija (Delhaize Serbia), u njihovim trgovinskim objektima i dalje je stabilan broj posetilaca i iznos prosečnih računa.
Građani u Maxi supermarketima u procentu od oko 76 odsto račune plaćaju gotovinom, 22 odsto potrošaca plaća karticama, a svega dva odsto čekovima.
U hipermarketu Tempo, gde je znatno viša potrošacka korpa, taj odnos je drugačiji, pa tako tek nešto više od polovine potrošača račun plaća gotovinom, procenat onih koji koriste kartice je primetno veći nego u slučaju supermarketa, i kreće se oko 35 odsto, dok mogućnost odloženog plaćanja čekovima koristi oko 13 odsto potrošača.
U Delezu kažu da je ovaj odnos gotovo isti kao i pre godinu dana, uz miminalan porast broja transkacija kartica u svim formatima.
Potrošači u njihovim trgovinskim objektima najviše kupuju životne namirnice, a pored njih, u najprodavanije proizvode spadaju piće, konditorski proizvodi i sredstva za ličnu higijenu.
U lokalnim prodavnicama načešće se kupuju hleb, mleko, ulje, šećer, kafa i meso, dok se u hipermarketima pored osnovnih životnih namirnica, dodaju i sredstva za kućnu hemiju, ličnu higijenu.
U Delezu kažu da se poseldnjih godina u njihovim prodavnicama gotovo udvostručio promet artikala trgovačke robne marke, jer su potrošači stekli poverenje u te proizvode i uvideli da za manje novca mogu da dobiju jednak kvalitet.
Potrošači u trgovinskim objektima kompanije Mercator-S, najčešće se opredeljuju za artikle koji su na sniženju, ali se sve češće u korpi nađu i proizvodi trgovačke marke.
Kako su Tanjugu rekli u ovoj trgovinskoj kompaniji, jedan od elemenata olakšane kupovine u maloprodajnim objektima Rode i Merkatora, su uslovi plaćanja, kao što je odloženo plaćanje čekovima građana do 210 dana.
Da je potrošačima važna kontrola troškova govori i podatak o kontinuiranom rastu izdatih Pika kartica, koja kupcima omogućava i pogodnost odloženog plaćanja do 12 rata, bez kamate, na ceo asortiman, kažu u Merkatoru.
Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan rast potrošačkih cena u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,7 dosto.
Međugodišnja inflacija je nastavila pad i u martu je iznosila 2,3 odsto, a glavni dezinflatorni faktor u narednom periodu, prema proceni PKS, biće niska domaća tražnja, dok će najveći pritisak na inflaciju vršiti rast regulisnih cena.
Promet robe u trgovini na malo, prema kvartalnim pokazateljima, uglavnom pokazuje rast, a jedino je u martu ove godine u poređenju sa prosekom iz 2013. zabeležen pad prometa i to za četiri odsto izražen u stalnim cenama.
Prosečna neto zarada isplaćena u Srbiji u prvom kvartalu 2014. iznosila je 41.841 dinar i u poređenju sa prosečnom neto zaradom isplaćenom u istom periodu prošle godine, realno je manja za 1,6 odsto.
Izvor: Večernje novosti