Od šest miliona izdatih platnih kartica u Srbiji, samo se polovina koristi, pokazali su nedavni podaci Odbora za kartice Privredne komore Srbije. Razlog – mala kupovna moć i niske zarade, kao i i „debele“ kamate po kojima smo rekorderi u Evropi.
One se kreću od 23 do 33 odsto godišnje, a najčešće su 2,5 odsto mesečno. U Hrvatskoj se na kartice plaća kamata od 10,11 odsto a u Makedoniji 10,9 odsto.
Udruženje banaka Srbije ukazuje da je potrošnja kreditnim karticama mala, jer od odobrenog limita od 84,6 milijardi dinara, manje od polovine je iskorišćeno. Ako se uporede podaci iz 2009. godine, kada je svaki stanovnik Srbije bio zadužen sa 61 evro kreditnim karticama, sada je to svega 45 evra po glavi građanina naše zemlje.
Istovremeno, istraživanje MasterIndex, koje sprovodi kompanija MasterCard među aktivnim korisnicima platnih kartica, pokazuje da oni građani Srbije koji koriste platne kartice to čine u proseku barem jednom nedeljno, a najviše za kupovinu hrane u supermarketima i to onu veću od 1.500 dinara.
Debitne kartice, kako se navodi u saopštenju ove kompanije, poseduje 51% ispitanika, 13% poseduje kreditne kartice, a 32% građana ima i debitnu i kreditnu karticu.
Debitne kartice građani najčešće koriste za kupovinu hrane, na šalterima banaka i bankomatima, kupovinu odeće i na benzinskim pumpama. Kreditne kartice se takođe najčešće koriste za ove kupovine, samo nešto ređe u odnosu na debitne kartice.
Posmatrano po starosnim kategorijama, debitne kartice su najčešće korsiti mlađa populacija starosti između 18 i 24 godine, dok kreditne kartice koriste potrošači stariji od 35 godina.
Kada je reč o razlozima za odabir određene kartice, ispitanici su najčešće navodili dodatne pogodnosti kao što su odloženo plaćanje i osiguranje, dostupnost bankomata, reputaciju banke i niske kamate.
Istraživanje MasterIndex je takođe otkrilo gde bi to građani želeli da plaćaju karticama, a gde trenutno nema dovoljno ili nema uopšte terminala za takvo plaćanje – to su prvenstveno državne i lokalne institucije (24%) i telekomunikacione kompanije (22%). Ispitanici, njih 22%, reklo je da bi plaćali karticama u lokalnim, malim prodavnicama, 18% bi želelo tu opciju u svim taksi vozilima, a 16% na pijacama.
Svakog meseca građanin koji koristi kreditnu karticu može da otplati minimum pet odsto od načinjenog duga, ali to je mač sa dve oštrice, jer kada istroši ceo limit, onda praktično svakog meseca banci otplaćuje samo kamatu. Zbog toga je i kašnjenje u otplati obaveza za korišćenje kreditnih kartica najveće.
Izvor: Kamatica