Jelena Mitrović je među skoro 62.000 građana Srbije koji već mesecima ne mogu da izmire ratu za stambeni kredit.
Strepi da ne dođe u situaciju da mora da napusti stan, ali, dodaje, nema od čega da izmiri dugove.
– Kredit smo uzeli 2004. godine. Bolje da plaćamo ratu oko 250 evra, nego kiriju. Skoro deset godina je sve išlo kako smo planirali. Ali, prošle godine suprug je ostao bez posla, a ove godine je firma u kojoj radim zapala u ozbiljne probleme. Gazda kaže da se bori, ali račun firme blokiran je skoro četvrti mesec. Nemamo prihoda i nemam čime da izmirim obaveze prema banci. U filijali su mi ponudili odlaganje otplate rata na šest meseci ili godinu, ali to mi stvara dodatni problem. Odlažu mi se obaveze, čak se i uvećavaju jer za vreme odloženih rata moram da platim kamatu, objašnjava Jelena koja radi kao knjigovođa u jednoj beogradskoj firmi.
Kada se građani suoče s problemom u otplati kredita, sve banke nude restrukturiranje kredita ako za to postoje objektivni razlozi kao što su gubitak posla ili smrtni slučaj.
– Tada se nudi produženje roka, uvođenje grejs perioda – objašnjavaju bankari, ali i potvrđuju da grejs period košta, u smislu da se i za to vreme plaća kamata.
Postoji, napominju bankari, i jedan broj građana koji i nakon svih ponuđenih opcija koje im banka ponudi ne mogu iz opravdanog razloga da izmiruju svoje mesečne obaveze.
Tada se opet pristupa dogovoru, a rešenje je vansudsko poravnanje.
– To je slučaj kada kredit dospeva u celokupnom iznosu na naplatu. Vansudsko poravnanje je bez troškova obrade za klijente, i tada se dogovara dinamika otplate kredita, a građanin je u obavezi da isplaćuje dogovoreni mesečni iznos – objašnjavaju bankari.
Aktiviranje sredstava obezbeđenja je poslednji korak koji banka preduzima kako bi naplatila kredit, i to kada se pokušaju sve opcije.
– Uvek savetujemo korisnike kredita da, ako se ispostavi da neće biti u situaciji da uredno plaćaju svoje obaveze, sami prodaju stan koji su kupili i zatvore svoj kredit prema banci. Time izbegavaju da budu evidentirani kao neuredne platiše, a i postižu bolju cenu – kažu za „Blic“ u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita.
„Nemaju šta da mi uzmu“
Prema najnovijim podacima, sve veći broj građana kasni i sa plaćanjem rata za keš kredite, ukupno 50.000 njih. Poslednjih nekoliko godina bankari predviđaju uplatu depozita od 30 odsto. To im amortizuje minus, zbog sve većeg broja neizmirenih rata. Za starije zajmove nije trebalo nikakvo obezbeđenje.
Slobodan J. iz Niša već godinama ne plaća rate. Kredit je uzeo kao preduzetnik, ali je radnju zatvorio, a na uporne pozive bankara više i ne odgovara. – Nemaju šta da mi uzmu, niti ja imam tih 12.000 evra, priznaje Slobodan J.
Izvor: Blic