Nakon što je Ravanica optužila NOPS, odnosno, zastupnika udruženja potršača, Gorana Papovića, za neosnovane optužbe i štetu zbog gubitka profita u vrednosti od oko 10 miliona dinara, juče je održano prvo ročište po ovom slučaju.
Preduzeće Ravanica je ostalo kod navoda svoje tužbe.
Mi smo, sa svoje strane izneli sve materijalne dokaze koji potkrepljuju našu tvrdnju da smo samo radili svoj posao, i to poštujući sva pravila, i da ne možemo biti odgovorni ni za jednu od tačaka optužnice:
1. Pružili smo dokaz da nismo pozvali potrošače da se uzdružavaju od kupovine Bonžite na osnovu fotografije, već na osnovu toga što je potrošač nama predao uzorak sporne Bonžite, a mi smo potom uzorak i fotografisali.
2. Predali smo dokaz da je spornu Bonžitu preuzela odgovorna i nadležna osoba iz Ministarstva poljoprivrede.
3. Predali smo dokaze da smo Ravanici, pre objavljivanja fotografije i pre saveta potrošačima da se uzdrže od kupovine ovog proizvoda do oglašavanja proizvođača, uputili dopis sa zahtevom da se oglase i da ćemo u slučaju da se ne odazovu poslati poljoprivrednu inspekciju… (nikada se nisu oglasili)
4. Predali smo dokaz da smo na vreme obavestili poljoprivrednu inspekciju.
5. Predali smo dokaze da proizvođač nije u 2 (dva) navrata dozvolio ulazak inspektoru u fabriku, te da su to dopustili tek 3. put kad je bilo zaprećeno policijom, i to tek desetak dana kasnije.
Obaveštavamo potrošače da ćemo i dalje nastaviti da reagujemo na sve nepravilnosti koje krše njihova prava, bez obzira na ovakve sudske sporove, te da nećemo posustati u borbi za zaštitu prava potrošača i poštovanje Zakona o zaštiti potršača, drugih zakona koji se odnose na njihova prava, kao i pravilnika o bezbednosti hrane i sanitarnih uslova za proizvodnju i prodaje hrane.
Potrošači neka sami procene namere i postupke ovog proizvođača.
Verujući da bi reputacija Ravanice bila mnogo bolja da se izvinila potrošačima zbog propusta i nastojala da popravi sanitarne uslove proizvodnje, nego što je odlučila da ćuti, odbija inspekcijsku kontrolu i učini niz sopstvenih grešaka zbog kojih želi da krivicu svali na druge, sa žaljenjem konstatujemo da ovaj način komuniciranja nije u skladu ni sa vremenom u kojem živimo, ni sa ambicijom koju bi jedno preduzeće trebalo da ima kada je reč o nastupu na tržišu.