Većina potrošača ne zna svoja prava, a trgovci to često koriste.Mnogi trgovci, prilikom reklamacije i zamene robe traže potrošačima, iako imaju fiskalni račun, da pored toga popune i deo gde se zahteva jedinstveni matični broj.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da potrošači ne daju svakom svoje lične podatke.
– Niko nema pravo da vam traži matični broj kada vraćate robu u radnju ili kada odnosite stvari na hemijsko čišćenje – kaže Šabić.
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović, takođe savetuje potrošače da nikako ne daju svoj matični broj.
– Ne pristajte na to kad vam trgovac zatraži. Ne postoji ni Zakon, kao ni podzakonska uredba na koju trgovci mogu da se pozovu i da zatraže matični broj – objašnjava Papović.
Sniženja bez pravog sniženja
Još jedan od “trikova” gde potrošači moraju da otvore četvore oči su i “sniženja, bez pravog sniženja”.
– Kupci moraju biti oprezni kod akcija i sniženja i dobro pogledati prethodnu cenu. Još jedna od “varki” je i jedna cena na kasi, a sasvim druga, obično niža, na rafu. U tom slučaju kupac ima pravo da pozove šefa radnje, koji je dužan da naplati cenu koja je na rafu, jer je to istaknuta cena – objašnjava Papović i dodaje da prema Zakonu o zaštiti potrošača, ovakvo poslovanje dovođenjem potrošača u zabludu, se smatra obmanjujućim i zabranjeno je.
On kaže da se često dešava i da roba nema kompletnu deklaraciju.
– Nedavno smo imali slučaj, gde nam je potrošač poslao fotografiju proizvoda na čijoj deklaraciji piše da su pileće viršle, a na deklaraciji piše da proizvod sadrži 50 odsto svinjskog mesa – kaže Papović.
On kaže da trgovci često posežu i za drugim trikovima kako bi obmanuli potrošača da je reč o povoljnijoj kupovini, pa štampaju kataloge i postere s popustima ili objavljivljuju reklame sa posebnim pogodnostima kupovine „dok traju zalihe”, a dok potrošač dođe do prodavnica, zalihe obično istekle.
– Još jedan od trikova je i isticanje reklame da je sve sniženo za 50 odsto, a u prodavnici sa tim sniženjem je tek nekoliko artikala, a ostali su na redovnim cenama ili daleko manjim sniženjima – kaže Papović.
– Kupci moraju biti oprezni kod akcija i sniženja i dobro pogledati prethodnu cenu. Još jedna od “varki” je i jedna cena na kasi, a sasvim druga, obično niža, na rafu. U tom slučaju kupac ima pravo da pozove šefa radnje, koji je dužan da naplati cenu koja je na rafu, jer je to istaknuta cena – objašnjava Papović i dodaje da prema Zakonu o zaštiti potrošača, ovakvo poslovanje dovođenjem potrošača u zabludu, se smatra obmanjujućim i zabranjeno je.
On kaže da se često dešava i da roba nema kompletnu deklaraciju.
– Nedavno smo imali slučaj, gde nam je potrošač poslao fotografiju proizvoda na čijoj deklaraciji piše da su pileće viršle, a na deklaraciji piše da proizvod sadrži 50 odsto svinjskog mesa – kaže Papović.
On kaže da trgovci često posežu i za drugim trikovima kako bi obmanuli potrošača da je reč o povoljnijoj kupovini, pa štampaju kataloge i postere s popustima ili objavljivljuju reklame sa posebnim pogodnostima kupovine „dok traju zalihe”, a dok potrošač dođe do prodavnica, zalihe obično istekle.
– Još jedan od trikova je i isticanje reklame da je sve sniženo za 50 odsto, a u prodavnici sa tim sniženjem je tek nekoliko artikala, a ostali su na redovnim cenama ili daleko manjim sniženjima – kaže Papović.
Za robu s greškom nema vraćanja
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović kaže da trgovac ima pravo da ne zameni robu sa greškom.
– Ukoliko je na robi istaknuto da je to roba s greškom i trgovac je o tome obavestio prodavca, onda potrošač nema pravo da zameni tu robu – kaže Papović.
Izvor: Blic
– Ukoliko je na robi istaknuto da je to roba s greškom i trgovac je o tome obavestio prodavca, onda potrošač nema pravo da zameni tu robu – kaže Papović.
Izvor: Blic