Samo laboratorije mogu analizom utvrditi starost mesa. Kupujemo proizvode koje EU otpiše posle šest meseci.Potrošači u Srbiji teško mogu „naoko“ da otkriju koliko je meso staro i da li je odmrzavano. Iako veterinarski stručnjaci objašnjavaju da je takav komad mesa bledunjav, voden i iz njega curi usirena krv, jedino laboratorijska analiza može da potvrdi starost i kvalitet šnicle. Zemlje EU dozvoljavaju da se smrznuto meso drži pola godine i ni dan više. Kako kaže Luka Stević, veterinar iz Šapca, naši uvoze meso koje je pred istekom roka i ovde ga prodaju.
– Uvoznici dodaju mesu razne aditive i ono izgleda lepo – priča Stević. – Oni nisu borci za građane, već gledaju samo svoj profit. Kad je nabavna cena niska, ništa ga drugo ne interesuje. Neće da nosi to meso kući i da jede. Veterinarska inspekcija vidi da li lepo miriše, a da li je nešto kvalitetno – ne vidi. Inspekcija uzima uzorke i nosi ih na analizu u validnu laboratoriju, jer jedino oni imaju upliv u svaku prodavnicu, mesaru, industriju. Obaveza jeste da to rade, ali ne znam i da li to rade. Oni moraju da proveravaju svaku pošiljku, a često nasumično biraju. Pa na hiljadu komada, uzmu dvadesetak uzoraka. Propusta, međutim, ima.
Kako kaže Stević, aljkavost veterinarske inspekcije najbolje se vidi u pošiljci za Rusiju, kada su u paketima bile svinjske kože umesto šnicli.
– Vizuelno i po mirisu ne možemo da utvrdimo koliko je meso staro, ali imamo institute i katedre za tehnologiju mesa – ističe Stević. – Za sve što se dešava odgovorna je veterinarska inspekcija na čelu sa rukovodiocima. Za propuste su krive moje kolege, i to je haos šta se događa u veterini. Ne uzimaju uzorke, ne pregledaju sve što treba, poturaju svašta.
Potrošači obmanuti
Potrošači u Srbiji treba da procene da li je sve to što se vrti po reklamama o svežem mesu istina, kada imamo tako veliku količinu smrznutog mesa iz uvoza.
– Zašto ti najveći uvoznici nisu ulagali novac u naše stočarstvo, nego u uzvoz mesa – pita se Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Nas ne informišu da je to meso iz robnih rezervi Evrope. Ne napišu odakle je meso, već nam prave reklame i kampanje za nešto što bi drugi bacili. To meso u inostranstvu završi u kafeleriji.
Bivši načelnik Veterinarske inspekcije SRJ Miroslav Stojšić, objašnjava da smrznuto meso ne može da ide u maloprodaju za potrošače, već samo u prerađevine od mesa. Smrznuto mogu da idu riba, piletina i ćuretina, a svinjsko, junetina, teletina, jagnjetina i prasetina, samo sveže, sirovo.
– Evropa misli na svoje građane i potrošače, a kod nas toga nema – smatra Stojšić. – Mi smo uveli samokontrolu u klanicama, kao da će vlasnik sam sebe da kontroliše.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da meso koje se odmrzne posle šest meseci nije sveže meso. Kako kaže, uvozi se sve i svašta, a niko ne obaveštava kupce ko je obrađivao to meso, gde je stajalo, odakle su te životinje…
– Zašto je naše meso, koje je sa naših farmi, manje vredno od onog koje se uvozi – priča Papović. – Inače, cena mesa kod nas mogla bi da bude niža i za 40 odsto, jer je to meso neko njima iz inostranstva gotovo poklonio.
Izvor: Večernje novosti
– Zašto ti najveći uvoznici nisu ulagali novac u naše stočarstvo, nego u uzvoz mesa – pita se Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Nas ne informišu da je to meso iz robnih rezervi Evrope. Ne napišu odakle je meso, već nam prave reklame i kampanje za nešto što bi drugi bacili. To meso u inostranstvu završi u kafeleriji.
Bivši načelnik Veterinarske inspekcije SRJ Miroslav Stojšić, objašnjava da smrznuto meso ne može da ide u maloprodaju za potrošače, već samo u prerađevine od mesa. Smrznuto mogu da idu riba, piletina i ćuretina, a svinjsko, junetina, teletina, jagnjetina i prasetina, samo sveže, sirovo.
– Evropa misli na svoje građane i potrošače, a kod nas toga nema – smatra Stojšić. – Mi smo uveli samokontrolu u klanicama, kao da će vlasnik sam sebe da kontroliše.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da meso koje se odmrzne posle šest meseci nije sveže meso. Kako kaže, uvozi se sve i svašta, a niko ne obaveštava kupce ko je obrađivao to meso, gde je stajalo, odakle su te životinje…
– Zašto je naše meso, koje je sa naših farmi, manje vredno od onog koje se uvozi – priča Papović. – Inače, cena mesa kod nas mogla bi da bude niža i za 40 odsto, jer je to meso neko njima iz inostranstva gotovo poklonio.
Izvor: Večernje novosti