Kako kriza odmiče, građani Srbije, čini se, sve manje jedu. Prosečan građanin Srbije prošle godine je pojeo 14 kilograma mesa i 20 kilograma hleba manje nego pre pet godina, a količinu popijenog mleka smanjio je za osam litara. Sa smanjenjem plata i skokom cena pada kupovna moć, a sa njom i potrošnja hrane. Tako ako se vratimo u kriznu 2007, možemo da vidimo da je sa svakom sledećom godinom potrošnja hrane bivala sve manja i manja.
Neslavno zvuči podatak da u toku godine prosečan žitelj Srbije pojede tek 35 kilograma čistog mesa bez prerađevina, odnosno 95 grama dnevno, posebno kada znamo da je prosečna potrošnja mesa u Nemačkoj 90, Grčkoj 83, Italiji 91, a u Francuskoj čak 102 kilograma. Ono u čemu prednjačimo jeste potrošnja hleba kojeg godišnje pojedemo oko 89 kilograma, tri puta više nego u zemljama EU.
– U doba krize, biološki vredna hrana zamenjuje se manje vrednom, ali jeftinijom, pa kod siromašnih slojeva stanovništva drastično opada potrošnja mesa, mleka, voća i povrća. Međutim, sad i potrošnja hleba i krompira, osnovne hrane najsiromašnijih slojeva, takođe opada, ali smo opet rekorderi u potrošnji ovih jeftinih namirnica – kaže za „24 sata“ tehnolog Milovan Brkić.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da se u Srbiji dnevno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba, a potroši oko 3,3 miliona.
Prema najnovijim podacima, građanin Srbije dnevno pojede samo 95 grama mesa, 250 grama hleba i popije malo više od pola šolje mleka.
Proizvođači hrane i trgovci tvrde da su ljudi usled ekonomske krize prinuđeni da štede i na najosnovnijem.
– Promet nam svakodnevno pada. Građani u velike kupovine u hipermarkete idu neuporedivo ređe nego ranije, a i troše manje novca, i prirodno kupuju manje robe. Kupuje se po 200-300 grama mesa, a banane, jabuke i narandže na komad – kažu u velikom trgovinskom lancu.
Izvor: 24sata
Neslavno zvuči podatak da u toku godine prosečan žitelj Srbije pojede tek 35 kilograma čistog mesa bez prerađevina, odnosno 95 grama dnevno, posebno kada znamo da je prosečna potrošnja mesa u Nemačkoj 90, Grčkoj 83, Italiji 91, a u Francuskoj čak 102 kilograma. Ono u čemu prednjačimo jeste potrošnja hleba kojeg godišnje pojedemo oko 89 kilograma, tri puta više nego u zemljama EU.
– U doba krize, biološki vredna hrana zamenjuje se manje vrednom, ali jeftinijom, pa kod siromašnih slojeva stanovništva drastično opada potrošnja mesa, mleka, voća i povrća. Međutim, sad i potrošnja hleba i krompira, osnovne hrane najsiromašnijih slojeva, takođe opada, ali smo opet rekorderi u potrošnji ovih jeftinih namirnica – kaže za „24 sata“ tehnolog Milovan Brkić.
Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da se u Srbiji dnevno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba, a potroši oko 3,3 miliona.
Prema najnovijim podacima, građanin Srbije dnevno pojede samo 95 grama mesa, 250 grama hleba i popije malo više od pola šolje mleka.
Proizvođači hrane i trgovci tvrde da su ljudi usled ekonomske krize prinuđeni da štede i na najosnovnijem.
– Promet nam svakodnevno pada. Građani u velike kupovine u hipermarkete idu neuporedivo ređe nego ranije, a i troše manje novca, i prirodno kupuju manje robe. Kupuje se po 200-300 grama mesa, a banane, jabuke i narandže na komad – kažu u velikom trgovinskom lancu.
Artikal |
2007.
|
2008.
|
2009.
|
2010.
|
2011.
|
2012.
|
Hleb i pecivo |
109,5
|
105,8
|
103,3
|
101,9
|
91,4
|
88,9
|
Meso i proizvodi od mesa |
65,1
|
60,3
|
59,3
|
53
|
52,7
|
51,2
|
Mleko |
60,3
|
55,7
|
56,5
|
55,8
|
55,7
|
52,8
|
Krompir |
38,5
|
36
|
36
|
35,1
|
34,9
|
35,3
|
Kupus |
20,4
|
18,5
|
18,8
|
17,9
|
18,5
|
16,2
|
*za 2013. godinu još nisu obrađeni podaci |
Izvor: 24sata