Godinama unazad kupujemo voće i povrće prepuno pesticida, a niko za to ne snosi odgovornost, upozorava dr Stojšić. Ove hemikalije su toksične u malim dozama, teško se izlučuju iz tela i polako napadaju organe. Deca su najugroženija.
U Srbiji već godinama niko ne kontroliše hranu, a stručnjaci tvrde da za bezbednost namirnica uopšte i ne postoje nadležne institucije. Gradske pijace prepune su prodavaca koji nam prodaju robu punu pesticida bez ikakve kontrole.
Dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik veterinarske inspekcije, kaže da se proizvodi veoma slabo kontrolišu, a da za to niko ne snosi odgovornost. – Dok nije bilo ovih većih marketa, inspekcija je svako jutro obilazila tezge i onda radila razne analize proizvoda. Danas to niko ne kontroliše, a mi kupujemo voće i povrće koje je puno pesticida. Najgore od svega je što niko ne snosi odgovornost, a deca su najugroženija – kaže Stojšić i dodaje da građani nemaju nikakvu zaštitu.
U Srbiji već godinama niko ne kontroliše hranu, a stručnjaci tvrde da za bezbednost namirnica uopšte i ne postoje nadležne institucije. Gradske pijace prepune su prodavaca koji nam prodaju robu punu pesticida bez ikakve kontrole.
Dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik veterinarske inspekcije, kaže da se proizvodi veoma slabo kontrolišu, a da za to niko ne snosi odgovornost. – Dok nije bilo ovih većih marketa, inspekcija je svako jutro obilazila tezge i onda radila razne analize proizvoda. Danas to niko ne kontroliše, a mi kupujemo voće i povrće koje je puno pesticida. Najgore od svega je što niko ne snosi odgovornost, a deca su najugroženija – kaže Stojšić i dodaje da građani nemaju nikakvu zaštitu.
Zakonska obaveza
- Na tim otvorenim tezgama na pijacama prodavci prodaju slaninu i pršutu, a prašina okolo leti. Ti proizvodi bi trebalo da budu pod kontrolom, a uopšte nisu – kaže Stojšić.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže da nisu problem samo pijace već da je problem to što u našoj zemlji uopšte ne postoji agencija za bezbednost hrane.
– Nemamo instituciju koja kontroliše bezbednost hrane, iako postoji zakonska obaveza od 2009. da se formira nacionalni savet za bezbednost hrane. Što se tiče samih pijaca, mogu slobodno reći da je 90 odsto robe koja se tamo prodaje čist šverc i siva ekonomija – kaže Papović i dodaje da je neko širom otvorio vrata za korupciju.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže da nisu problem samo pijace već da je problem to što u našoj zemlji uopšte ne postoji agencija za bezbednost hrane.
– Nemamo instituciju koja kontroliše bezbednost hrane, iako postoji zakonska obaveza od 2009. da se formira nacionalni savet za bezbednost hrane. Što se tiče samih pijaca, mogu slobodno reći da je 90 odsto robe koja se tamo prodaje čist šverc i siva ekonomija – kaže Papović i dodaje da je neko širom otvorio vrata za korupciju.
Otrov u malim dozama
Dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte prakse, kaže da su pesticidi veoma štetni za čovekovo zdravlje i da treba voditi računa šta i gde kupujemo:
– Pesticidi se tretiraju kao otrov u malim dozama. Oni se teško izlučuju iz tela i ako se stalno uzimaju, nagomilavaće se u organizmu i polako napadati organe. Prvo stradaju bubrezi, jetra i krvni sudovi.
– Pesticidi se tretiraju kao otrov u malim dozama. Oni se teško izlučuju iz tela i ako se stalno uzimaju, nagomilavaće se u organizmu i polako napadati organe. Prvo stradaju bubrezi, jetra i krvni sudovi.
„Gradske pijace“
Mi samo izdajemo tezge
Iz JKP ‚‘Gradske pijace“ poručuju da oni samo izdaju tezge poljoprivrednim proizvođačima, samostalnim zanatskim radnjama i samostalnim trgovinskim radnjama prema pravilniku o izdavanju pijačnog prostora.
– Robu koja se prodaje na tezgama kontrolišu nadležne inspekcijske službe, koje su nezavisne od „Gradskih pijaca“. Kontrolu ispravnosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla vrši veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, dok kontrolu voća i povrća obavlja poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede – kažu oni.
Iz JKP ‚‘Gradske pijace“ poručuju da oni samo izdaju tezge poljoprivrednim proizvođačima, samostalnim zanatskim radnjama i samostalnim trgovinskim radnjama prema pravilniku o izdavanju pijačnog prostora.
– Robu koja se prodaje na tezgama kontrolišu nadležne inspekcijske službe, koje su nezavisne od „Gradskih pijaca“. Kontrolu ispravnosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla vrši veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, dok kontrolu voća i povrća obavlja poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede – kažu oni.
Anketa
Čedomir Kosić, penzioner
– Kupujem svakodnevno na pijaci, jer ja to volim, ali mislim da se tamo hrana ne kontroliše.
Milan Gulić, istoričar
– Ne kupujem na pijaci jer mislim da se tamo uopšte ne kontrolišu namirnice.
Dejan Anđelković, arhitekta
Kupujem redovno na pijaci, ali mislim da niko ne kontroliše robu koja se tamo prodaje.
Aleksandar Maksimović, dizajner
– Ne mislim da se na pijacama kontroliše kvalitet robe, pa i ne odlazim tamo u nabavku.
Izvor: Kurir
– Kupujem svakodnevno na pijaci, jer ja to volim, ali mislim da se tamo hrana ne kontroliše.
Milan Gulić, istoričar
– Ne kupujem na pijaci jer mislim da se tamo uopšte ne kontrolišu namirnice.
Dejan Anđelković, arhitekta
Kupujem redovno na pijaci, ali mislim da niko ne kontroliše robu koja se tamo prodaje.
Aleksandar Maksimović, dizajner
– Ne mislim da se na pijacama kontroliše kvalitet robe, pa i ne odlazim tamo u nabavku.
Izvor: Kurir