Na svim deklaracijama zamrznute hrane piše da je sadržaj pakovanja teži od sadržaja koji ostaje kada se hrana odledi.Ljubinka Barjaktarević kupila je u ribarnici na Kalenić pijaci pakovanje od 350 grama gambora. - Izmerili su mi pakovanje i saopštili da košta 440 dinara. Kad sam odledila, videla sam da je količina znatno manja. Stavila sam na vagu na kojoj je stajalo 170 grama. Stvarno nema smisla – ljuta je Barjaktarevićeva.
Ona kaže da se žalila prodavcu koji joj je obećao da će joj izaći u susret i vratiti joj razliku u novcu. Još više je iznerviralo to što na pakovanju piše da je hermetički zatvoreno i da nema oslilacije u težini.
– Nisam ja jedini kupac, ko zna koliko su na takav način prodali smrznute robe – kaže ona.
Vodeći se ovakvim načinom lake zarade trgovaca, što ostaje neprimećeno, napravili smo eksperiment i rezultati su bili zapanjujući. Izmerili smo zaleđene filete pangazijusa na čijoj etiketi piše da teže 960 grama, ali nakon otapanje dobili smo dve pune čaše vode i 624 grama ribe. Isti postupak je bio i sa zaleđenim karfiolom na čijoj deklaraciji piše da je težak 450 grama, a nakon odleđivanja 349 grama, kesa brokolija od 300 grama je nakon odleđivanja težila 274 grama.
Kupac ima pravo da se ljuti jer je doveden u zabludu. Naime, nigde na deklaraciji proizvoda nije navedeno koliko hrane ostaje posle otapanja. Na zamrznutom povrću navedena je samo neto gramaža koja bi zapravo trebalo da prikaže realnu težinu. Na deklaraciji ribe stoji da sadrži 80 odsto pangazijusa i 20 odsto vode, ali kad se led otopio, falilo je 336 grama, što je više od 20 odsto. Nova laž.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača smatra da je ovakva trgovina čista obmana, a da se na takav način već duže vreme varaju potrošači.
– Kupci kupuju led! To je skandalozno! Prevara! Prodaju potrošačima led i zarađuju ogromne pare. Nažalost, to nije ništa novo, znamo za taj slučaj i već godinama pokušavamo da se izborimo sa tim. Uglavnom trgovci varaju na smrznutoj ribi – kaže Papović.
U ovakvom slučaju, savetuje Papović, potrošači treba da se obrate Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača, kao i tržišnoj inspekciji.
Na primeru jedne potrošačke korpe u kojoj se nalaze hleb, kiselo mleko, pršuta, sir “Blic” je izračunao da trgovci samo na osnovu prevara sa gramažom mogu da zarade i do 142 dinara. Ako se uzme da neko ove proizvode kupuje bar deset puta mesečno, to znači da potrošač za taj period na prevaru izgubi 1.420 dinara, a za godinu dana čak 17.040 dinara!
Na dnevnom nivou to je jedna paklica cigareta, ili nečiji doručak. Za godinu dana to su jedne kvalitetne kožne čizme. Prevara je jednostavna. Težina nekih proizvoda je smanjena, ali je ambalaža ostala nepromenjena, kao i cena. Kod proizvoda na merenje trgovci ne oduzimaju težinu ambalaže u koju proizvod pakuju.
Izvor: Blic