Da li namirnice sadrže alergene, odakle dolazi meso i mesne prerađevine i nalazi li se u proizvodu sastojci štetni po zdravlje trebalo bi da znamo od aprila, kada na snagu stupa pravilnik o deklarisanju proizvoda.
Osim toga, potrošači više neće morati da u nabavku idu sa lupom, jer će kompletan sastav proizvoda, koji su proizvođači pokušavali da sakriju sitnim i zamrljanim fontom, sada morati da bude čitko odštampan.
– Tada će na proizvodima koji mogu da izazovu bilo kakvu alergijsku reakciju ili intoleranciju, alergeni biti naglašeni drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine, tako da se jasno razlikuju od ostalih sastojaka sa spiska. Novi pravilnik, takođe, predviđa i veliki broj upozorenja na proizvodima koji sadrže kofein, veštačke zaslađivače, biljne sterole i slične satojke koji mogu da budu loši za organizam – objašnjava za “24 sata“ dr Danica Zarić, iz IHIS Nutricionizma.
Osim na deklaracijama upakovane hrane, alergeni će morati da budu istaknuti i u restoranima i ostalim ugostiteljskim objektima. Takođe, naziv hrane moraće da sadrži podatke o fizičkom stanju hrane, da li je dimljena, koncentrovana, praškasta, ili zamrznuta. Na sirovom mesu i mesnim prerađevinama moraće da bude istaknuto iz koje zemlje je uvezeno, što je važna informacija imajući na umu sve veći legalni i nelegalni uvoz zamrznutog mesa pred istekom roka trajanja koje se nudi kao domaće.
Ako inspekcije nastave da rade kako rade, ako nema ko da kontroliše proizvođače i trgovce, nijedan novi pravilnik nam ne znači apsolutno ništa – kaže Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača.
Ipak, najveći problem, koji ni ovaj pravilnik nije rešio, su zdravstvene izjave na proizvodima, koje kupce dovode u zabludu da određene namirnice leče, poboljšavaju varenje, pomažu rast kose, ubrzavaju metabolizam, otklanjaju tegobe upala. Radna grupa u okviru Ministarstva zdravlja donela je pravilnik kojim se ova oblast uređuje, ali, kako nezvanično saznajemo u ovom ministarstvu, njegovu primenu odlaže nedostatak novca i ljudi.
Izvor: 24 sata