Privatni izvršitelji čak i najmanji dug od 500 dinara naplate građanima 30.000 dinara.
Primera radi, samo predlog za utuženje naplaćuju 10.460 dinara, za razne administrativne troškove uzmu oko 5.000 dinara, dok za "dobru" naplatu dobiju i nagradu od 3.000 do 6.000 dinara. Izvršitelji svoju zaradu pravdaju zakonskim propisima, a stručnjaci smatraju da se ovakvoj vrsti naplate mora stati na put.
Zamenik predsednika Komore izvršitelja Svetlana Manić objašnjava šta sve naplate privatni izvršioci, što dug od nekoliko stotina dinara pretvara u dug od nekoliko desetina hiljada dinara.
"Kada neko ne plati dug za struju ili Infostan, prvo se šalje opomena, a posle nje i opomena pred utuženje. Ukoliko ni tada dug ne bude izmiren, šalje se predlog za utuženje koji dug u startu povećava za 4.680 dinara, a ako je poveriocu to pisao advokat, onda je još 6.000 dinara skuplje", kaže Manić.
Ona za "Informer" objašnjava da u slučaju da građani ignorišu obaveštenja, onda izvršitelji imaju dodatne obaveze.
"Šalju pisma MUP-u da saznaju matični broj i PIO fondu ili poslodavcu za prihode, traže blokadu računa, a to sve košta. Potom dolazi prinudna naplata na prihode ili plenidba imovine koja se naplaćuje oko 4.200 dinara. Na kraju dolazi i nagrada izvršitelju, koja zavisi uglavnom od visine naplaćenog duga", objašnjava Manićeva. Ona kaže da izvršitelji nisu krivi što dug od 500 dinara na kraju bude naplaćen 30.000 dinara, već građani koji ignorišu svoje obaveze.
"Zamislite da 10.000 ljudi ostane dužno po 500 dinara, to je veliki novac. Svi ljudi koji imaju platu i penziju ne mogu da kažu da nemaju novca da plate usluge koje koriste", kaže Manićeva i dodaje da se ne boji da će zbog sve većeg animoziteta građani početi da napadaju izvršitelje.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača kažu da veliki problem predstavlja što sudovi nemaju nadležnost nad izvršiteljima, pa ukoliko se dogodi da izvršitelji i pogreše, ne moraju ljudima da vrate novac. Iz organizacije su Ministarstvu pravde dostavili izveštaj u kojem su sadržane sve neregularnosti i kršenje zakona u radu izvršitelja.
"Ono što je najgore jeste što sudovi nemaju nikakvih nadležnosti nad izvršiteljima. Jednom čoveku su greškom naplatili 400.000 dinara, a kada se on obratio sudu oni su rekli da tu ne mogu ništa. Znači, ako pogreše, stvar je njihove dobre volje da li će vam vratiti novac", kaže predsednik organizacije Goran Papović.
Izvor: 021