Neki proizvođači kafu mešaju sa dodacima sumnjivog kvaliteta, a prodaju je kao pravu. Sporna kafa se prodavala najpre na ulicama i buvljacima, a sve češće se može naći i u velikim trgovinskim lancima.
Što je veća potražnja, veći je i šverc, pa se procenjuje da je budžet tako oštećen za više desetina miliona evra godišnje. Kafa se najviše uvozi iz Brazila, a dva najveća proizvođača u Srbiji pokrivaju oko 85 odsto tržišta. Ostatak je raspoređen na više od 200 malih pržionica.
Sve je više kafe sumnjivog kvaliteta, pa su i zaplene češće. Načelnik Republičke tržišne inspekcije Goran Macura kaže da su u poslednjih pet godina zaplenili oko 60 tona kafe, pretežno sirove kafe na području Kraljeva i Vranja.
"Takođe smo u poslednje vreme primetili da se pojavljuje i kafa sa akciznim markicama iz Republike Srpske, a imamo i dva privredna subjekta čije brendove štitimo, zato što se dešava da neko kafu drugog kvaliteta pakuje u ambalaže sa njihovim robnim markama", kaže Goran Macura. Kafa iz Brazila i Kolumbije dolazi u luke Kopar, Rijeka i Bar. Tamo se prepakuje i utovaruje u kamione i vozove, kažu u carini.
Načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja iz Uprave carina Marko Ćirković kaže da sirova kafa pokušava da se prokrijumčari u zemlju uglavnom preko Hrvatske, Slovenije, Kosova i Crne Gore.
"Ako pričamo o ‘mravljem švercu’, kafa kao gotov proizvod pokušava da se prokrijumčari uglavnom iz susednih zemalja, iz Bugarske i Mađarske. Na gepeku pokušavaju da prokrijumčare, ili neke manje količine u autobusu", kaže Ćirković.
Zbog niskog standarda, mnogi kupuju jeftinije proizvode ne razmišljajući o njihovom poreklu i kvalitetu.
"Dešava se da na nekim proizvodima, na primer kod mešavine kafe i surogata, u delu gde se nalazi spisak sastojaka tačno navede propisan naziv, da je reč o mešavini kafe i surogata kafe, dok se na prednjoj strani izostavi reč surogat i na taj način se dovodi potrošač u zabludu, iz prostog razloga što misli da se radi o čistoj kafi", objašnjava Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.
Od akciza na kafu prošle godine država je zaradila gotovo tri milijarde dinara. Akciza na neprženu kafu je 83 dinara po kilogramu, a na prženu 104. Akciza na kafu se plaća, ali se na pakovanje ne lepe akcizne markice, što nije slučaj sa cigaretama i žestokim alkoholnim pićima, na primer, pa se očekuje pokretanje inicijative za promenu zakona radi zaštite od nelojalne konkurencije.
Andrej Bele, generalni direktor "Grand kafe", kaže da je akcizna markica na ambalaži dokaz da je ta kafa uredno prošla proces uvoza, da su carina i akciza na taj proizvod plaćene i na drugoj strani, to je dokaz kvaliteta, da je u toj kesici isključivo sirova kafa proizvedena, odnosno prerađena u njihovim pogonima. "Akcizna markica kao sastavni deo deklaracije neće poskupeti gotov proizvod", kaže Bele.
Uvođenje akciznih markica na kafu bilo bi važno za potrošače, smatraju u potrošačkim organizacijama.
"To znači kvalitet proizvoda, bezbednost, njegovu zdravstvenu ispravnost. Nećemo biti u situaciji da kupujemo kafu ispod tezge, već u legalnim tokovima i na ovaj način, praktično, proizvođač dodatno potrošačima garantuje za kvalitet svog proizvoda", kaže Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.
Stanovnik Srbije je prošle godine u proseku potrošio tri i po kilograma kafe. Tradicionalna kafa i dalje je najtraženija.
Izvor: RTS – Goran Đoković