U ono vreme, kada sam još bila dete i kada sam zaista verovala u pretnje da će mi porasti rep ako pijem kafu pa sam samo radoznalo zavirivala u šolje starijih, bilo mi je čudno i nejasno o čemu to moja baba priča i po čemu procenjuje čoveka i to koliko je on ceni, kada kaže :“E, on je bio pravi gospodin i domaćin. I mnogo nas je poštovao. Taj nam u kuću nije ušao bez sto grama čiste kafe“. Pri čemu bi ovo čiiiiiiiiste izgovarala nekako svečanim tonom, s primesama očitog dostojanstva i ponosa svojstvenim onim domaćicama koje najbolje u kući čuvaju za goste, uvek u nekoj pregradi ormara imaju sakrivene rezerve za slučaj da oni dođu nenajavljeni „da se ne obrukam“, ali su svesne činjenice da način ulaska gosta u kuću svedoči i o njemu i o nama.Tek, u mom sećanju se zadržala činjenica da kafa može biti čista i… nekako drugačija.
Ne pamtim kada sam popila svoju prvu kafu. Biće da je uvod u taj čin bio najpre prst umočen u kafu, a zatim i po koji srk iz tuđih šolja, budući da je strah od repa opadao s porastom broja mojih godina. Kafa je bila kafa i niko više nije ni pominjao da može biti čista i… nekako drugačija.
Sama inicijacija u svet ispijanja kafe odraslih, da sve ne bi bilo tako jednostavno, ostvarivala se na malo bolan način- kafom, koju je sama ispržila u rerni smederevca, baba napuni ručno mlinče za mlevenje kafe, tutne ti ga u ruke i ti onda vrtiš, vrtiš, vrtiš… i ruke počnu da ti trnu ali ti i dalje vrtiš, sve dok se i poslednje zrno ne pretvori u prah. I onda piješ kafu, ko veliki.
Krize, redovi, surogati…
S naznakom prvih kriza koje su nam tada delovale tako tragično velike i strašne (jer nismo ni sanjali da nam stižu još strašnije i veće), suočili smo se s redovima, čini mi se najpre za kafu, zejtin i šećer. Prazni rafovi u radnjama aktuelizovali su priču o divki (biljka u narodu poznata i kao vodopija, cikorija ili gologuza, od čijeg korena se sprema takozvana sirotinjska kafa) i surogatima. A ja sam uživala poseban rejting među drugaricama, jer su kod mene kao retko kod koga mogle da piju autentičnu kafu. I to do mile volje. I po nekoliko puta na dan. Posebno tokom ispitnih rokova, kada je i te kako korisno to stimulativno dejstvo kofeina , skopčano s njegovim uticajem na budnost i koncentraciju. Surogati, zna se, nemaju fiziološka dejstva i pravu aromu kafe, ne sadrže kofein i eterično kafino ulje, pa im nije pomagala ni pojačana doza cigareta koje su, kažu, takođe imale pravi ukus tek uz pravu kafu.
A tek gledanje u šolju! Šta znaju surogati da li mi stoji “mlad momak izvečeri” , položeni ispit ili nova haljina, na dnu šoljice. Prave odgovore na ta pitanja, tada jedina od životne važnosti, davala je samo- čista kafa!
I tek tada je u mojoj svesti taj pridev vezan za kafu dobio pravo značenje.
Zahvaljujući rodbini u inostranstvu koja se nije pojavljivala na našim vratima bez ogromnog pakovanja od kila kafe (najmanje), ali i tome što meni nije bilo teško da prilikom prolaska kroz grad odstojim i u po tri reda ispred različitih prodavnica u koje je povremeno stizala kafa, u našoj kući se nikada nije pila ni divka, ni mešavina ječma, raži i te cikorije, niti kafa pomešana s bilo kojim surogatom. Samo kafa kao kafa i… nikako drugačije.
Dolazile su kasnije krize, redovno praćene nestašicama svačega, a kafa je gotovo uvek bila na tom spisku. Ako bi rođaci iz inostranstva zatajili, tu je bila- Sofija. Nama s juga, najbliže inostranstvo za nabavku svega onoga čega smo bili željni.
Postepeno, reči divka i surogati u kafi su se potpuno izgubili iz govora. Činilo mi se.
A tek gledanje u šolju! Šta znaju surogati da li mi stoji “mlad momak izvečeri” , položeni ispit ili nova haljina, na dnu šoljice. Prave odgovore na ta pitanja, tada jedina od životne važnosti, davala je samo- čista kafa!
I tek tada je u mojoj svesti taj pridev vezan za kafu dobio pravo značenje.
Zahvaljujući rodbini u inostranstvu koja se nije pojavljivala na našim vratima bez ogromnog pakovanja od kila kafe (najmanje), ali i tome što meni nije bilo teško da prilikom prolaska kroz grad odstojim i u po tri reda ispred različitih prodavnica u koje je povremeno stizala kafa, u našoj kući se nikada nije pila ni divka, ni mešavina ječma, raži i te cikorije, niti kafa pomešana s bilo kojim surogatom. Samo kafa kao kafa i… nikako drugačije.
Dolazile su kasnije krize, redovno praćene nestašicama svačega, a kafa je gotovo uvek bila na tom spisku. Ako bi rođaci iz inostranstva zatajili, tu je bila- Sofija. Nama s juga, najbliže inostranstvo za nabavku svega onoga čega smo bili željni.
Postepeno, reči divka i surogati u kafi su se potpuno izgubili iz govora. Činilo mi se.
Kafa koja je spasila berbu
A onda nam je, jednom, informacija o tome kakvu kafu kuvam beračima višanja, dragocenim u vreme berbe baš kao i kafa u vreme nestašica, dovela neplanirane berače.
– Moji rođaci su ljuti na Stevku, kod koje godinama beru višnje. Zamisli, neće ni kafu da im skuva nego im po mužu pošalje divku i to samo ujutru. Kad sam im rekla da ti po ceo dan nutkaš sokove i kolače, da nam čak i sladoled donosiš, a kafu nam svaki čas kuvaš na njivi, zamoliše me da pitam mogu li i oni kod vas da beru višnje.
Hvala Stevkinoj divki. Sakupismo te godine više od 30 berača i za dva dana nabrasmo šest tona višanja. Otplatilo se sve što smo uložili u „stimulisanje “ berača da beru brže i više- odmah po okončanju berbe zapucala je takva kiša, da su mi svi oni sladoledi, piva, sokovi, kolači i „čiste“ kafe došli džabe. Kiša bi desetkovala rod. Ne znam kako se divka toj Stevki isplatila.
Onda je došla era malih pržionica kafe.
Na svakom ćošku počeli su da otvaraju male radnje nalik trafikama, u kojima se prodavala kafa, ponekad tu i mlevena, češće već upakovana u kese ručno zaheftane. Na većini takvih pakovanja nije bilo obaveštenja o sadržaju surogata, iako su oni bili obavezni sastojak u tim kafama, u obliku mlevenih žitarica, neuta, graška i čega sve još ne…
Baš kao i danas, kada na retko kojem od pakovanja onih jeftinih kafa kojih je u našim malim i velikim radnjama sve više, piše da sadrže i surogate.
———————————————————————————————-
Sećate li se nekadašnjih pržionica kafe? A mlinova u njima?Sprava, ne mnogo veća od mog starog usisivača, imala je elektromotor i plastičnu posudu iznad njega. U nju se sipala kafa u zrnu, koja je prolazila kroz mlin i u obliku praha kroz uzanu cev ulazila direktno u kesu koju je prodavačica držala ispred otvora te cevi. Većina radnji je nudila svetliju i tamniju (manje i više prženu) kafu, a neke su ponudu obogaćivale i srednje prženom.
Ispočetka se kafa mlela pred mušterijom. Kada su počeli redovi ispred radnji, vlasnici su se dosetili pa su ponudili i već samlevenu kafu- negde je držana u posudama, a negde je već bila u pakovanjima od 100 i 200 grama. Obično je bila za koji dinar jeftinija od one koju su mleli pred kupcem. Naravno, ako se negde i navodio sastav, pisalo je – kafa 100 posto.
– Moji rođaci su ljuti na Stevku, kod koje godinama beru višnje. Zamisli, neće ni kafu da im skuva nego im po mužu pošalje divku i to samo ujutru. Kad sam im rekla da ti po ceo dan nutkaš sokove i kolače, da nam čak i sladoled donosiš, a kafu nam svaki čas kuvaš na njivi, zamoliše me da pitam mogu li i oni kod vas da beru višnje.
Hvala Stevkinoj divki. Sakupismo te godine više od 30 berača i za dva dana nabrasmo šest tona višanja. Otplatilo se sve što smo uložili u „stimulisanje “ berača da beru brže i više- odmah po okončanju berbe zapucala je takva kiša, da su mi svi oni sladoledi, piva, sokovi, kolači i „čiste“ kafe došli džabe. Kiša bi desetkovala rod. Ne znam kako se divka toj Stevki isplatila.
Onda je došla era malih pržionica kafe.
Na svakom ćošku počeli su da otvaraju male radnje nalik trafikama, u kojima se prodavala kafa, ponekad tu i mlevena, češće već upakovana u kese ručno zaheftane. Na većini takvih pakovanja nije bilo obaveštenja o sadržaju surogata, iako su oni bili obavezni sastojak u tim kafama, u obliku mlevenih žitarica, neuta, graška i čega sve još ne…
Baš kao i danas, kada na retko kojem od pakovanja onih jeftinih kafa kojih je u našim malim i velikim radnjama sve više, piše da sadrže i surogate.
———————————————————————————————-
Sećate li se nekadašnjih pržionica kafe? A mlinova u njima?Sprava, ne mnogo veća od mog starog usisivača, imala je elektromotor i plastičnu posudu iznad njega. U nju se sipala kafa u zrnu, koja je prolazila kroz mlin i u obliku praha kroz uzanu cev ulazila direktno u kesu koju je prodavačica držala ispred otvora te cevi. Većina radnji je nudila svetliju i tamniju (manje i više prženu) kafu, a neke su ponudu obogaćivale i srednje prženom.
Ispočetka se kafa mlela pred mušterijom. Kada su počeli redovi ispred radnji, vlasnici su se dosetili pa su ponudili i već samlevenu kafu- negde je držana u posudama, a negde je već bila u pakovanjima od 100 i 200 grama. Obično je bila za koji dinar jeftinija od one koju su mleli pred kupcem. Naravno, ako se negde i navodio sastav, pisalo je – kafa 100 posto.
A u kafi – sikorija, rogač, naut, žitarice, grašak, pasulj, žir, soja, kakao, šećerna repa, smokve…
Tada sam posle tolikih decenija ponovo čula kovanicu “čista kafa”, za razliku od one koja je “obogaćena” i nečim što nije kafa . Neverne Tome su šuškale o tome da u već samlevenoj kafi ima sve više ne samo divke, već svakojakih surogata, prženih delova raznih biljaka s povećanim sadržajem ugljenih hidrata (šećera). Pominjani su cikorija, rogač, naut, ovas, raž, ječam, pšenica, grašak, pasulj, žir, soja, kakao, koren šećerne repe, smokve… No, kako nije bilo inspekcijske, a još manje laboratorijske kontrole, nikada nismo ni saznali šta smo sve unosili u organizam sa šoljicom popijene “kafe”. Dobro, u sopstvenoj kući smo mogli da imamo kontrolu, ali je i u gostima i u kafićima i u kafanama, u firmama… standard, niži no ikad, nalagao kao stvar lepog vaspitanja da se o poreklu servirane kafe i ne postavljaju pitanja.
Sasvim slučajno, potvrdu govorkanja o pojačanom dodavanju surogata u kafu dobili smo zahvaljujući požaru koji je nastao posle prženja “kafe” u prizemlju kuće naših komšija, iznajmljenom vlasniku jedne niške pržionice. Pošto je jedne noći (kao po pravilu “kafu” je pržio samo noću) ispržio- ječam i spakovao ga u dva velika jutana džaka, zaključao je vrata i otišao. Nedovoljno ohlađeni ječam se zapalio i sva sreća što je već svanjavalo i što je vlasnike kuće probudio jak miris dima, inače… ko zna koje bi bile razmere požara.
Sasvim slučajno, potvrdu govorkanja o pojačanom dodavanju surogata u kafu dobili smo zahvaljujući požaru koji je nastao posle prženja “kafe” u prizemlju kuće naših komšija, iznajmljenom vlasniku jedne niške pržionice. Pošto je jedne noći (kao po pravilu “kafu” je pržio samo noću) ispržio- ječam i spakovao ga u dva velika jutana džaka, zaključao je vrata i otišao. Nedovoljno ohlađeni ječam se zapalio i sva sreća što je već svanjavalo i što je vlasnike kuće probudio jak miris dima, inače… ko zna koje bi bile razmere požara.
Naut ili pržena leblebija
Dok sam o ovome pričala koleginici, pitajući se kako ljudi sebi dozvoljavaju da se služe takvim prevarama, sasvim mirno mi je rekla- Šta se čudiš, pa onaj Turčin koga si upoznala kod nas doprema mom mužu leblebije, kojima on snabdeva pola niških pržionica kafe. To ti je onaj surogat, kod nas poznat kao naut. Ništa to nije štetno, leblebije se ionako jedu, a kafa bude mnogo jeftinija. Ko pa danas može da primeti je li kafa čista ili sadrži i surogate? I ko će pa baš da izmeri da li je surogata pet ili 15 posto u kafi?
Surogati ponovo postaju aktuelni
U poslednje vreme aktuelizuje se opet priča o “čistoj ili pravoj kafi”. I o surogatima u onoj- koja to nije. Malo-malo pa se u rafovima, svejedno da li megamarketa ili malih radnji u kojima se sve kupuje na merenje, pojavi neka nova vrsta kafe po neshvatljivo niskim cenama. Najčešće gotovo nepoznatih proizvođača.
Problema ne bi ni bilo da se prilikom prodaje tih jeftinih kafa s dodatkom surogata (pravilnikom o prodaji proizvoda od kafe, dozvoljenih) poštuju odredbe pravilnika o deklarisanju – da na prednjoj strani pakovanja piše šta taj proizvod sadrži ili da sam naziv proizvoda ukazuje na njegov sastav. Na nekim pakovanjima, doduše, bar piše da ta kafa sadrži određeni procenat surogata. Jeste da to nije baš lako uočljivo, da nije na prednjoj strani i da vam treba lupa pa da dešifrujete ono “surogat pet odsto” u sastavu, ali bar nije prećutano. Pitam se, koliki bi procenat surogata utvrdila laboratorijska kontrola, kada bi neko bio zadužen da je obavi.
U međuvremenu, dok se s deklarativne pređe na istinsku zaštitu potrošača, na nama je da se štitimo sami. Ako ne na drugi način, ono- s lupom u ruci kada krenemo u kupovinu. Da uspemo da pročitamo ona sitna slova koja kriju bar deo istine o sadržaju surogata u kafi koja nas mami neshvatljivo niskom cenom.
Problema ne bi ni bilo da se prilikom prodaje tih jeftinih kafa s dodatkom surogata (pravilnikom o prodaji proizvoda od kafe, dozvoljenih) poštuju odredbe pravilnika o deklarisanju – da na prednjoj strani pakovanja piše šta taj proizvod sadrži ili da sam naziv proizvoda ukazuje na njegov sastav. Na nekim pakovanjima, doduše, bar piše da ta kafa sadrži određeni procenat surogata. Jeste da to nije baš lako uočljivo, da nije na prednjoj strani i da vam treba lupa pa da dešifrujete ono “surogat pet odsto” u sastavu, ali bar nije prećutano. Pitam se, koliki bi procenat surogata utvrdila laboratorijska kontrola, kada bi neko bio zadužen da je obavi.
U međuvremenu, dok se s deklarativne pređe na istinsku zaštitu potrošača, na nama je da se štitimo sami. Ako ne na drugi način, ono- s lupom u ruci kada krenemo u kupovinu. Da uspemo da pročitamo ona sitna slova koja kriju bar deo istine o sadržaju surogata u kafi koja nas mami neshvatljivo niskom cenom.
Test na surogate
Za slučaj da se želite uveriti sami u to kakvu kafu ste izabrali, evo recepta za mali test na surogate u njoj.
Osim kafe, potrebni su vam sirće, hladna voda i povidon jod.
U šolju sipati skuvanu kafu, s koje se najpre ukloni pena pa se sačeka da se talog slegne. Tri supene kašike ove kafe sipati u čašu u kojoj je 150 do 200 ml vode, najbolje flaširane (samo ne Prolom, zbog visoke Ph vrednosti). Promešati.
Dodati četiri kašičice sirćeta i opet promešati.
U mlazu dodavati povidon jod iz originalne bočice, uz mešanje.
Ukoliko rastvor ostaje braon boje, ma koliko povidon joda dodavali- u kafi nema surogata.
Ako rastvor pomodri, to je dokaz prisustva surogata u kafi. Posle mešanja moguće je da se modra boja izgubi, ali se stvara ponovo s nastavljanjem sipanja povidon joda u mlazu i može se opet izgubiti- što zavisi od količine dodatog surogata, odnosno skroba u njemu.
Da li biste kupili kafu koju inače kupujete i kada biste znali da sadrži surogate?
Izvor: Negoslava’s blog
Osim kafe, potrebni su vam sirće, hladna voda i povidon jod.
U šolju sipati skuvanu kafu, s koje se najpre ukloni pena pa se sačeka da se talog slegne. Tri supene kašike ove kafe sipati u čašu u kojoj je 150 do 200 ml vode, najbolje flaširane (samo ne Prolom, zbog visoke Ph vrednosti). Promešati.
Dodati četiri kašičice sirćeta i opet promešati.
U mlazu dodavati povidon jod iz originalne bočice, uz mešanje.
Ukoliko rastvor ostaje braon boje, ma koliko povidon joda dodavali- u kafi nema surogata.
Ako rastvor pomodri, to je dokaz prisustva surogata u kafi. Posle mešanja moguće je da se modra boja izgubi, ali se stvara ponovo s nastavljanjem sipanja povidon joda u mlazu i može se opet izgubiti- što zavisi od količine dodatog surogata, odnosno skroba u njemu.
Da li biste kupili kafu koju inače kupujete i kada biste znali da sadrži surogate?
Izvor: Negoslava’s blog