Na novosadskim pijacama cene voća i povrća naizgled su iste, ali nekolicina tezgi prodaje svoje proizvode po cenama i do pet puta većim od standardnih. Tako se za kilogram krompira umesto standardnih pedesetak, za organski krompir mora izdvojiti preko dvesta dinara.
Tako se za kilogram krompira umesto standardnih pedesetak, mora izdvojiti preko 200 dinara.
Razlika je, kaže Vladimir Sikora iz Odeljenja za alternativne kulture, u tome što je jeftinije voće i povrće proizvedeno konvencionalno, dok je ono organsko skuplje sa razlogom. „U organskoj hrani nema ostataka pesticida, niti ostataka nitrata, niti bilo kojih materija koje jednostavno nisu prirodne. Zbog toga je ta hrana, takozvana organska, nešto skuplja u poređenju sa konvencionalnom i to ne samo kod nas nego i svugde u svetu”, kaže on.
Uzgajanje organske hrane predstavlja veliki rizik, jer zahteva ogromnu posvećenost i pripremu zemljišta, navodi proizvođač organske hrane Vladimir Vozar. „Zemlja za organsku proivodnju mora biti određenog kvaliteta i više godina ne sme biti tretirana nikakvim hemijama. Takva zemlja mora biti prijavljena da bi dobila specifikaciju, kako bi na njoj mogla da se uzgaja organska hrana”, objašnjava Vozar.
Prema njegovim rečima, „upravo zato što se organski usevi ne smeju hemijski tretirati, potrebno im je pružiti dodatnu negu, što podrazumeva organizaciju veće radne snage, što umnogome utiče i na formiranje cene. „Manji prinosi i više angažovanje radne snage su dva faktora koja utiču na cenu proizvodnje jedinice hrane iz organske parcele”, kaže on.
Cene ne zavise samo od prinosa i količine organizovanih radnika već se razlikuju i između gradova u Srbiji.
Međutim, iako se ne može reći da su cene sertifikovane organske hrane pristupačne za džep svih Novosađana, sudeći po gužvama oko tezgi koje nude organsku hranu, čini se da je popularnost ovako uzgojenog voća i povrća svakako u porastu.
Izvor: Radio 021