Jedna od novina Zakona o platnim uslugama je i mogućnost da se, sem banaka, i drugi igrači, poput menjačnica i trgovina, uključe na tržište platnog prometa.
Naravno, svi oni će morati ispune uslove koje Zakon predviđa. Jedan od prvih igrača iz Vojvodine koji namerava da se oproba u poslovima platnog prometa je trgovački lanac „Univereksport“ sa sedištem u Novom Sadu.
Od naredne godine građani će kod menjačnica ili info-pultova u objektima lanca moći da plaćaju sve vrste računa. Banke dobijaju konkurenciju, a koliko će ih to koštati, odnosno hoće li oboriti cene u platnom prometu, videćemo dogodine. Tek, stručnjaci smatraju da pomenute promene bankare neće mnogo potresti.
Računi se mogu platiti u banci i na poštama, odnosno šalterima Poštanske štedionice. Na potonjim je i najviše redova, i to mahom kada pristignu penzije jer su najstariji sugrađani, izgleda, porodično zaduženi za račune. Hoće li se oni, ali i drugi, uskoro preseliti na pultove samousluga? Tu će moći da se plate računi za struju, komunalne usluge, telefon.
“Mi ćemo se u taj posao uključiti tokom naredne godine”, kaže portparolka „Univereksporta“ Olivera Ćirković.
“Računi će moći da se plate u svim našim objektima kod menjačnica, a gde njih nema, organizovaćemo posao na info-pultovima. Klijentima već sada možemo obećati da će kod nas te usluge biti jeftinije nego u bankama”, dodaje ona.
Trgovinski lanci po novom Zakonu mogu izdavati i platne kartice. „Univereksport“ za sada ne ulazi u taj deo posla.
Drugi veliki trgovinski lanac iz Vojvodine „Gomeks“, sa sedištem u Zrenjaninu, još ne namerava da iskoristi mogućnosti koje se pružaju. Po rečima finansijskog direktora Dragana Ranisavljevića, promene i nove mogućnosti prate, ali novina za sada nema.
“Imamo svoj program trgovačkih kartica i tu za sada ostajemo”, kaže on i dodaje da su se kartice lojalnosti i čekalica dobro pokazale.
Hoće li trgovci uskoro oteti bankarima deo posla?
“Mislim da neće, sva oprema koja je potrebna da se nabavi da bi platni primet ušao u radnju u skladu sa Zakonom nije nimalo jeftina”, objašnjava profesor s Fakulteta za pravne i poslovne sudije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu dr Aleksandar Vasiljević.
“Za male radnje i manje sisteme biće to ne premostiva prepreka. Osim toga, banke kod elektronskog platnog prometa nude klijentima brojne popuste i pogodnosti. Velika i mala privreda uglavnom tako i obavlja plaćanja. Uz novi zakon promena će biti, ali ne treba očekivati znatnije pomake”, objašnjava on.
Osim nove opreme, tu je i depozit koji novi učesnici u platnom prometu treba da polože. On se kreće od nekoliko desetina hiljada evra do nekoliko stotina hiljada, zavino od toga za koje usluge se odluče.
Po novim propisima, građani će kredite moći da uzimaju u menjačnicama, kao i u „običnim“ firmama koje dobiju dozvolu Narodne banke Srbije. Naime, osim banaka, od sada će novčanu pozajmicu, ali samo u dinarima, davati i druge firme, takozvane platne institucije. Te firme će uglavnom odobravati kredite građanima koji imaju dugove, kao što su neplaćeni računi za struju, druge komunalije ili minus u banci. U pojedinim slučajevima moći će klijentima da daju novac i za kupovinu robe. Sve pozajmice biće kratkoročne jer će građani novac morati da vrate u roku od godinu.
Izvor: B92