Srbiji "supermarket revolucija" nije donela korist ni potrošačima, ni malim poljoprivrednim proizvođačima, već je pojedinicima obezbedila monopolske pozicije.To je zaključak drugog dana poljoprivrednog foruma "Hrana za Evropu" u Subotici. Kako je predstavljeno, analiza uticaja trgovinske revolucije na cene hrane u Srbiji, u periodu od 2000. do 2012. godine pokazala je značajan rast maloprodajnih cena svih proizvoda.
Za 60 odsto uvećana je maloprodajna cena svinjskog mesa, za 83 odsto jabuka i pilećeg mesa, krompira za 87 odsto, pasulja za 106, a mleka za čak 119 odsto, dok su za to vreme domaći poljoprivredni proizvodi dodatno su izgubili na vrednosti.
Direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović kaže da "hipermarket revolucija" u Srbiji primarnim proizvođačima nije donela dostupnost potrošača i tržišta, niti je zbog veće koncentracije hipermerketa na tržištu maloprodaje došlo do smanjenja cena u prehrani.
“Došli smo u situaciju da su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda niže nego u regionu, dok su cene na polici više nego u regionu. Ono što je poseban problem to je malo prisustvo naših proizvoda na policama”, rekao je on.
Zbog navedene situacije, Ekonomski institut je predložio Ministarstvu trgovine projekat uspostavljanja sistema praćenja cena poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u Srbiji.
Goran Tadić, generalni direktor kompanije “Silbo”, smatra da je ekspanzija trgovinskih lanaca u Srbiji, između ostalog, dovela i do disproporcije između srpskih cena i cena u regionu.
Kao razlog za takvo stanje Tadić je naveo nerazvijen maloprodajni sistem u Srbiji u smislu zdrave konkurencije.
“Mi se svakako nadamo da će kroz dolaske novih trgovinskih lanaca u Srbiju, posebno možda diskauntera, doći do određene promene u politici cena prehrambenih proizvoda. Ali svakako treba sagledati efekte toga u smislu gde će se u odnosu na tu novonastalu situaciju pozicionirati naš prerađivački sektor, naš agropoljoprivredni kompleks", dodao je Tadić.
Upitan ima li na tržištu Srbije kartelskog dogovaranja i monopola u trgovini, Tadić kaže da u Srbiji nije izražen kartelski nastup trgovinskih lanaca jer ne postoji zdrava konkurencija.
“Ako postoje anomalije u njihovom poslovanju, one su više situacija stanja na tržištu, nepostojanja određene zakonske regulative i suština se svodi na nepostojanje zdrave konkurencije”, smatra on.
Vesna Kovač, državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, tvrdi da se cene u Srbiji slobodno formiraju, da ih određuje tržište, te da država ne može da interveniše, jer bi svaka intervencija izazvala kontra efekat.
“Samo trgovački partneri formiraju konkurenciju, a država sa svoje strane treba da kontrolište da ne postoji zloupotreba ili dominantnog položaja ili ostvarih stvari koje su zabranjene zakonom o zaštiti konkurencije”, rekla je Kovač i dodala da je Komisija za zaštitu konkurencije ta koja prati zloupotrebu konkurencije.
On je ocenila da postoji prostor za napredak u smislu konkurentnosti zbog toga što je Srbija, kako je rekla, zemlja u fazi umerene konkurencije.
“Svi oni koji planiraju da investiraju u Srbiju, svi trgovački lanci koji planiraju da otvore svoje objekte, mogu da poboljšaju taj stepen konkurencije. I dobrodošli su, naravno”, dodala je ona.
Izvor: B92