Cene koje su na rafovima istaknute u parama zaokružuju se na kasi, a ceh plaćaju potrošači. Ako dnevno u prodavnicama "nestane" po pet para, godišnje to je 90 miliona dinara.
Svake godine trgovci u našoj zemlji zbog apoena manjih od dinara "zarade" minimum 90 miliona dinara. Svaki potrošač u radnji, naime, dnevno "izgubi" pet para. Na mesečnom nivo to je tek 1,5 dinara, a za 12 meseci to je ceh od 18 dinara. Iznos po potrošaču je više nego skroman, ali u Srbiji je oko pet miliona potrošača.
Kada bi se računali svi punoletni građani, na kusur bi moglo i da se dodatno zaradi, 23 miliona.
U Srbiji ne postoji novčana jedinica ni u papiru, ni u kovanici manja od jednog dinara, ali kod nas i dalje cene izražavaju u – parama! To posebno koriste trgovinske kuće, kako bi kupce privukli simbolično nižom cenom robe. Cene koje nisu zaokružene na rafovima, zaokružuju se na kasi, a ceh plaćaju potrošači.
Većina potrošača se ne obazire previše na sitne iznose, jer je dinar obezvređen, ali trgovcima bi to moglo da donose ne tako beznačajan profit. Centralna banka Srbije davno je prestala sa kovanjem apoena sitnijih od jednog dinara, ali cene većine artikala izražene su sa dve decimale, pa je nemoguće platiti račun "u paru" i dobiti kusur za nešto što, recimo, košta 90 dinara i 56 para.
Stručnjaci smatraju da ne treba zaokruživati cene u postojećim okolnostima, pošto su apoeni od 50 i manje para izbačeni iz upotrebe pre osam godina. Ekonomista Danilo Šuković za "Novosti" kaže da cene treba isticati u postojećim važećim apoenima kako bi se izbegla sumnja da se zaokruživanje vrši na bilo čiju štetu.
– Mislim da cene treba iskazivati samo u onim vrednostima za koje postoje apoeni koji su u upotrebi – naglašava Šuković. – Tim pre, jer se u našem slučaju radi o malim vrednostima, pa nema nikakve potrebe za bilo kakvo zaokruživanje.
U teoriji je moguće da trgovac nivelisanjem i izgubi, jer je preporuka Narodne banke da se iznosi do 50 para zaokružuju na manji, a oni od 51 do 99 para na veći iznos. Ipak, iskustva kupaca pokazuju da se to ređe dešava.
– Loše je propisano da za elektronsko plaćanje važe pare, a za gotovinsko plaćanje se obavezno zaokružuje cena na dinar – kaže ekonomista Milan Kovačević. – Zaokruženje preko 50 para je na viši, a ispod 50 para na niži iznos, u cele dinare. Dakle od 1,51 dinar dalje zaokružuje se na dva dinara, a do 1,49 dinara na dinar, što je korektno. Nažalost, nije kod svih tako programirano u računaru. Tako da ima i zakidanja da se 50 para uvek zaokružuje na viši iznos, čime je u velikim brojevima zakinut kupac-dužnik, a korist ima prodavac. Bilo bi najbolje ukinuti pare za koje Narodna banka nema osnova da zadržava jer nema kovanice ni novčanice u parama.
Viši i niži iznos
Narodna banka Srbije je još 2007. godine povukla iz opticaja i poslednji apoen manji od jednog dinara. Prema odluci NBS, ako se račun završava iznosom od jedne do 50 para, zaokruživanje se vrši na nižu vrednost, a ako se završava iznosom od 51 do 99 para, račun treba zaokružiti na viši iznos.
Izvor: Večernje novosti