Vrlo zanimljiva priča o Tonus hlebu, koja još nije završena, na pravi je način pokazala koliko su potrošači u Srbiji zapravno nezaštićeni i prepušteni "mašti" i bezobzirnosti onih koji proizvode ili prodaju određenu robu.
U tom slučaju, zanimljivo je da nije u pitanju nekvalitetatan proizvod. Naprotiv, potvrđeno je da za organizam mnogo blagotvorniji od "običnog" belog hleba. Problem je bio to što je utvrđeno da su na pakovanju "Tonus" hleba – čista laž. Koliko god bio kvalitetan, ovo je hleb koji (baš kao nijedan drugi na planeti) ne leči ni dijabetes, ni karcinom. Pritom, za razliku od onoga što je navedeno, on nije umešen pod patronatom Ruske akademije nauka.
Nije ovo, naravno, jedina prevara potrošača. Ona je samo privukla nešto veću pažnju javnosti, dok na dnevnom nivou izgleda kao da se proizvođači i trgovci takmiče ko će više da "oguli" naivčine u liku potrošača.
Poznato je, na primer, da srpski trgovci redovno navode laži na deklaracijama koje prilažu uz uvezene proizvode. Jedan od primera, s kojim se skoro svako sreo, tiče se vodootporne obuće. Zimske čizme ili cipele koje koja imaju proizvođačku oznaku "waterproof" (nepromočiv), čim pređu granicu prodaju se uz papirče s upozorenjem da je reč o obući "za suvo vreme". Sve, naravno, s ciljem da se spreči reklamacija zbog evenutalnog propuštanja vode.
Tu su još prevare prilikom navodnih sniženja, vodom natopljeni suhomesnati proizvodi, prekucavanje roka trajanja, nečitke deklaracije, sokovi bez voća, kao i čitava lepeza različitih mahinacija prilikom prodaje turističkih aranžmana.
Jedan od uslova koje će Srbija morati da ispuni tokom procesa pregovaranja o pridruživanju Evropskoj uniji jeste ili potpuni nestanak, ili radikalno smanjenje broja ovakvih mahinacija. Pregovaračko poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja, podrazumeva – između ostalog – niz pravila koja regulišu kontrolu proizvoda, adekvatno obaveštavanje potrošača, kao i poštovanje svojevrsnog ugovora između potrošača i trgovca.
Kao i u drugim oblastima o kojima će da se pregovara, cilj svega ovoga jeste da stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora, na kojem važe ista pravila za sve: da vodootporna cipela bude otporna i na belgijsku i na srpsku kišu, da šunka bude ista u Italiji i kod nas, da ne bude ni traga onoj već raširenoj sumnji da su deterdženti i kozmetički proizvodi koji se prodaju u Evropi i u Srbiji zapravo različitog kvaliteta.
Uz brojne strategije koje će usvojiti i primeniti, Srbija će tokom ovog procesa postati i deo RAPEX sistema, tj. sistema brzog uzbunjivanja o opasnim i nebezbednim proizvodima, čime će se ubrzati povlačenje s tržišta robe koja bi inače mesecima nesmetano kružila.
Krajnji rezultat trebalo bi da bude primena niza pravila koja će ići u korist potrošača, a koja je za sada na nivou privilegije dostupne samo u slučaju da prodavac ili proizvođač jednostavno ne želi da vara. Pre svega, potrošač bi – u slučaju prihvatanja EU standarda – imao pravo: da kupuje u bilo kojoj državi Unije, bez naplate carine, da bez nepotrebnih komplikacija vrati robu ukoliko ona ne odgovara opisu, da bude siguran da je roba koju je kupio (bilo da je reč o hrani ili nečem drugom) visokog kvaliteta, da se u potpunosti osloni na deklaracije i etikete (koje će morati da budu tačne i precizne).
EU još propisuje obavezu prodavaca da navedu koliko proizvod košta prema jedinici mere (po kilogramu, litru, komadu, itd), zabranu nagradnih igara čija pravila zahtevaju da kupite određeni proizvod, dok turističke agencije neće smeti ni da sanjaju o prevari svojih klijenata.
Sve ovo deluje prilično nadrealno, posebno imajući u vidu da je laž u Srbiji opšteprihvaćen metod zamajavanja ljudi, a da ovde prevaren nije bio samo onaj ko se ni rodio nije.
No, pošto se već ne možemo obračunati s lažovčinama i prevarantima vrhunskog kalibra (time se čak ni pregovaračka poglavlja ne bave), red bi bio da nam makar ovi sitniji dodatno ne zagorčavaju život.
Izvor: RTV