Prema dosadašnjim propisima maksimalna količina kalcijuma koja je mogla da se nađe u mehanički separatisanom mesu bila je 150 miligrama na 100 grama. Ta količina je sada smanjena na maksimalno 100 miligrama što, objašnjavaju stručnjaci, odgovara količini kalcijuma u čistom mesu bez primesa mlevenih kostiju. Ovakva smese dobijaju se kada se meso odvaja pod niskim pritiskom. Ono je i kvalitetnije nutritivno. Unošenje viška kalcijuma kroz ishranu nije dobro, jer se tada narušava njegov odnos sa fosforom, a ova dva elementa treba da su u ravnoteži kako bi mogli da budu optimalno iskorišćeni u ishrani. Druga loša strana jeftinih mesnih prerađevina jeste što imaju više vode i masti, a manje proteina.
-Ti proteini nisu vredni kao taj sastojak iz boljih delova mesa, većim delom su iz vezivnog tkiva. To utiče na lošiju nutritivnu vrednost takvih proizvoda – kaže prof. Milan Baltić, šef Katedre za higijenu i tehnologiju namirnica Fakulteta za veterinarsku medicinu. On ističe da bi nadležne institucije morale da utiču na prerađivače da zaista poštuju nove propise, jer je ono što se do sada uvozilo i koristilo u industriji je ispod svakog kvaliteta za ljudsku ishranu.
Poslednjih godina uvoz treće, najlošije kategorije pilećeg i svinjskog mesa je drastično rastao. Istovremeno se povećavao i broj malih proizvođača jeftinih mesnih prerađevina, jer im je bila dostupna sirovina po bagatelnim cenama. Samo u 2013. pet najvećih prerađivača uvezlo je ovog mesa u vrednosti od oko 13,5 miliona evra. Na tržištu Srbije stizalo je uglavnom iz evropskih zemalja Austrije, Španije, Danske, Mađarske pa čak i iz Bosne i Hercegovine.
-Posebno je bilo jak pritisak mesne idustrije koja nije želela da se odrekne sirovine koja joj je donosila izuzetno velike profite. Kako ističe, cena ovog mesa bila je oko 60 dinara po kilogramu i obilno se koristilo ne samo u industriji već i za proizvodnju pljeskavica u stotinama radionica od Rume, Beograda do Leskovca – rekao je Keco. On naglašava da je svinjarstvo dovedeno u propast ovakvim uvozom i da u narednom periodu treba takođe razmotriti da se zbog sve većih domaćih viškova svinja ograniči i uvoz smrznutog mesa.
Izvor: Politika
-Ti proteini nisu vredni kao taj sastojak iz boljih delova mesa, većim delom su iz vezivnog tkiva. To utiče na lošiju nutritivnu vrednost takvih proizvoda – kaže prof. Milan Baltić, šef Katedre za higijenu i tehnologiju namirnica Fakulteta za veterinarsku medicinu. On ističe da bi nadležne institucije morale da utiču na prerađivače da zaista poštuju nove propise, jer je ono što se do sada uvozilo i koristilo u industriji je ispod svakog kvaliteta za ljudsku ishranu.
Poslednjih godina uvoz treće, najlošije kategorije pilećeg i svinjskog mesa je drastično rastao. Istovremeno se povećavao i broj malih proizvođača jeftinih mesnih prerađevina, jer im je bila dostupna sirovina po bagatelnim cenama. Samo u 2013. pet najvećih prerađivača uvezlo je ovog mesa u vrednosti od oko 13,5 miliona evra. Na tržištu Srbije stizalo je uglavnom iz evropskih zemalja Austrije, Španije, Danske, Mađarske pa čak i iz Bosne i Hercegovine.
Pritisak industrije
Izradu novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa pokrenuli su list „Moje gazdinstvo“ i Unija poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice. Formirana je radna grupa i obratili su se Ministarstvu poljoprivrede. Čedomir Keco, glavni urednik ovog lista, kaže da su pregovori trajali sedam meseci i da je bilo mnogo protivljenja nadležnih.-Posebno je bilo jak pritisak mesne idustrije koja nije želela da se odrekne sirovine koja joj je donosila izuzetno velike profite. Kako ističe, cena ovog mesa bila je oko 60 dinara po kilogramu i obilno se koristilo ne samo u industriji već i za proizvodnju pljeskavica u stotinama radionica od Rume, Beograda do Leskovca – rekao je Keco. On naglašava da je svinjarstvo dovedeno u propast ovakvim uvozom i da u narednom periodu treba takođe razmotriti da se zbog sve većih domaćih viškova svinja ograniči i uvoz smrznutog mesa.
Izvor: Politika