Ministarstvo pravde nije htelo da tumači dokle idu ovlašćenja privatnih izvršitenja i kada oni mogu da uđu u privatni posed.
Kako je knjiga o Juliju Cezaru dovela izvršitelje pred vrata jednom sugrađaninu? Naš čitalac B. R. je u Biblioteci grada Beograda još 2011. pozajmio istorijsko štivo, ali knjigu nije vratio na vreme. Iz biblioteke su mu slali upozorenja i opomene. Svaki dan držanja knjige koštao ga je deset dinara.
„Nakon mesec dana poslali smo mu prvu opomenu, a posle dva drugu. Nije se javljao i nakon šest meseci smo ga tužili zato što nije na vreme vratio knjigu i platio penale”, kažu u Biblioteci grada Beograda.
Međutim, B. R. je knjigu o Juliju Cezaru vratio nakon dve godine (2013.) i izmirio sav dug.
„Kada nam je sve isplatio dali smo mu potvrdu. Ali pretpostavljamo da tu potvrdu nije odneo u javno gradsko pravobranilaštvo kojom bi praktičnao prekinuo spor. Sada mu izvršitelji idu na vrata zbog sudskih troškova. Kod nas je sve regulisao”, kažu u biblioteci, koju slučaj B.R. više ne zanima. Nisu ga uputili na pravobranilaštvo, a i zašto bi? Njegova dalja sudbina ih nije zanimala.
No zato je Javno pravobranilaštvo grada Beograda na adresu na kojoj je B. R. bio prijavljen pre nego što se pre nekoliko godina odselio u inostranstvo, krajem avgusta 2014. poslalo rešenje u kom je B.R. obavešten da se na osnovu pravosnažnog i izvršnog rešenja Prvog osnovnog suda dozvoljava izvršiteljima da „popisom, procenom i prodajom” pokretnih stvari koje su u njegovom vlasništvu naplati 10.500 dinara. Naš dužnik o tome pojma nije imao, jer niko nije ni pokušao da u njegovom odsustvu podigne pošiljku koja mu je upućena na adresu na kojoj je nekada bio prijavljen. Izvršitelji su ga se opet setili i sada su rešeni da ipak naplate nepostojeći dug za Julija Cezara: 10.500 za knjigu, odnosno sudske troškove, a 6000 (plus nagrade) za trud izvršitelja. A u čemu se u ovom slučaju sastoji njihov trud? To juče niko nije umeo da nam precizno obajsni, a najmanje Ministarstvo pravde, koje je smislilo način naplate duga i proguralo kroz skupštinu RS Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji je privatnim izvršiteljima dao ovlašćenje veće čak i od sudskog.
U Ministarstvu pravde juče nisu hteli da nam tumače dokle idu ovlašćenja privatnih izvršitelja i kada oni mogu ljudima da upadaju u stanove. Odgovorili su nam da je zakonom koji se primenjuje od 2012. definisano postupanje i ovlašćenje izvršitelja (tada privatni, danas javni izvršitelji).
„Taj deo zakona se nije menjao ni u novom zakonu, koji je usvojen u decembru 2015. godine, a koji se primenjuje od 1. jula 2016. Zakon o izvršenju i obezbeđenju precizno reguliše kada izvršitelj može da uđe u prostorije – kada izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da otvori prostorije“, kažu u Ministarstvu pravde.
Obaveštavaju da se izvršenje sprovodi na osnovu rešenja o izvršenju koje donosi sud ili na osnovu zaključka o sprovođenju izvršenja koji donosi javni izvršitelj. „Napominjemo da su javni izvršitenji nosioci javnih ovlašćenja kojima je zakonom preneto ovlašćenje da u postupku izvršenja preduzimaju iste radnje kao i sud. S druge strane, ministarstvo insistira, a posebno novim zakonom, na disciplinskoj odgovornosti rada javnih izvršitelja, te u skladu sa tim zajedno sa Komorom izvršitelja vrši nadzor. Takođe, ukoliko se uoči nezakonito postupanje izvršitelja ministratvo inicira pokretanje disciplinskog postupka“, kažu u Ministarstvu pravde.
Nismo uspeli da saznamo da li je Ministarstvo pravde ikada uspelo da „uoči“ nezakonito postupanje izvršitelja, niti da li je ikada „inicirano pokretanje disciplinskog postupka“. Saznali smo samo da izvršitelji imaju pravo da dođu u vaš stan u vašem odsustvu, da sa policijom i dva svedoka provale vrata i da vam oduzmu imovinu u vrednosti koju dugujete. Procenu vrednosti vaše pokretne imovine vrši lice određeno samo za taj posao. Možemo samo da pretpostavimo šta će izvršitelji oduzeti u nečijem stanu, u odsustvu vlasnika, procenjujući da vredi sto evra. Aparat za kafu, a možda i kafu pride? Toster i hleb? Umetničku sliku? Luster ili gitaru? A ako Ministarstvo pravde tu „uoči“ neku nepravilnost, građaninu ostaje da se nada da će posle „uočavanja“ disciplinovati izvršitelje. Jedino uopšte nije jasno kakva je to uteha za građanina kome je neko odokativno zaplenio imovinu.
A pogotovo nije jasno kako je moguće pleniti imovinu osoba koje nisu posudile knjigu o Juliju Cezaru i čija je veza sa nesrećnim čitaocem istorijskog štiva (koje je odavno vraćeno Biblioteci grada Beograda) bila u tome što su mu na neko vreme pružili utočište u svom stanu u Beogradu, pre nego što je otišao u pečalbu.
Zaista, odakle pravo izvršiteljima da na silu upadaju u stanove?
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da u ovom slučaju nije sve u skladu sa zakonom i da bi vlasnici stana trebalo da se žale Ministarstvu pravde.
NOPS smatra spornim to što privatni izvršitelji imaju zakonsko pravo da bez sudskog naloga ulaze u privatne stanove građana i popisuju i plene imovinu dužnika. Kažu i da privatni izvršitelji imaju veća ovlašćenja od sudskih.
Inače, NOPS je tražio ocenu ustavnosti odredbe zakona koji se odnosi na rad privatnih izvršitelja i njihovu praksu da bez naloga suda upadaju u privatne stanove i popisuju imovinu. Međutim, Komora izvršitelja nije htela juče da komentariše inicijativu Nacionalne organizacije potrošača, niti će „uticati na nezavisnost i samostalnost“ Ustavnog suda prilikom donošenja odluke“.
U Komori kažu da jesu preduzetnici, ali su, pre svega, nosioci javnih ovlašćenja i imaju status službenog lica koje je ovlašćeno za poslove koji su mu zakonom povereni.
Zato će izvršitelji nastaviti da sprovode izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kažu u Komori izvršitelja i napominju da ovo nije prvi put da se pred Ustavnim sudom osporavaju delovi zakona.
U NOPS-u koji okuplja 12 lokalnih udruženja iz cele Srbije, kažu da ni na koji način ne podržavaju neplaćanje računa, ali ne mogu da se slože sa procedurom koja izvršiteljima daje tolika ovlašćenja. Nelogično je, u najmanju ruku, da vam neko bez odluke suda (kao u slučaju kada policija ulazi u nečiji stan) upada na privatni posed i namiruje dugovanja.
„Sigurni smo da postoji način da se član 72. Zakona o izvršenju i obezbeđenju promeni i usaglasi sa ustavnim pravom građana koji im garantuje nepovredivost stana“, kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
On podseća i na to da su se građani žalili njegovoj organizaciji i na princip procene imovine koja se popisuje i oduzima. Dešavalo se, navodi Papović, da izuzetno vredna umetnička dela budu procenjena na nekoliko hiljada dinara. Da ne govorimo o tome koliko je socijalno ugroženih građana kojima, da sud odlučuje o tome, dugovanja sigurno ne bi bila namirena na ovaj način.
Izvršenje u tri koraka
Poverilac pokreće postupak kod izvršitelja za naplatu komunalnih potraživanja i izvršilac donosi zaključak o izvršenju. U narednih 25 dana izvršitelj mora dva puta da pokuša da uruči dužniku taj zaključak i obavesti ga o dugu. U slučaju da ga ne pronađe na adresi iz lične karte, zaključak se smatra dostavljenim time što se istakne na oglasnu tablu suda. Dužnik ima osam dana da plati dug i troškove ili pet radnih dana da uloži prigovor, što ne odlaže izvršenje. Ukoliko se dug namiri, izvršitelj može staviti administrativnu zabranu na imovinu pravnih subjekata ili fizičkih lica. Zakonom su, inače, definisana i osnovna sredstva za život koja ne mogu biti predmet prinudne naplate.
Izvor: Politika