Novosađanima koji rade za prosečnu platu od 40.000 dinara, veći deo ode na hranu i račune, a sve mimo toga doživljava se kao luksuz.
Odlazak u pozorište, izlasci, kupovina garderobe, obuće i putovanja, misaona su imenica, što znatno narušava kvalitet života.
Sa prosečnom zaradom od 40.000 dinara, porodice kupuju samo ono što je neophodno za opstanak, ističe za 021.rs Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
"To onda nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. I potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice. Međutim, postavlja se pitanje da li se mi ovde bavimo nekom temom koja se odnosi na preživljavanje i ishranu ili je čovek društveno i socijalno biće i ima još neke potrebe, kao što su odlazak u pozorište, bioskop, promena garderobe, neko letovanje, kredit, promena automobila. Da li se pod tim podrazumeva neki normalan život? Kada bi ti troškovi ušli u potrošačku korpu, takozvani troškovi za neke društvene potrebe, potrošačka korpa bi sigurno bila preko 120.000 dinara za četvoročlanu porodicu", napominje on.
Za većinu Novosađana, rešenje su kupovina na odloženo, rasprodaje i akcije. S druge strane, prodavci posežu za sniženjima uglavnom pred istek robe koju prodaju, te se, kako bi se uštedelo, kupuje hrana i roba slabijeg kvaliteta.
Novosađanka Sanja Kostić rešenje nalazi u kupovini neophodnih namirnica jednom mesečno i to na veliko.
"Muž i ja imamo ukupna primanja 70.000 dinara, jer su nam plate po 30.000 i 40.000. Jedna plata nam odlazi na kiriju i račune, a od druge živimo. Kirija nam je 140 evra, informatika oko 4.500, struja 2.000, internet i kablovska 3.000, računi za mobilne telefone ukupno 3.000 dinara. Kada poplaćamo sve račune idemo u veliku nabavku neophodnih potrepština za stan, a trudimo se da kupujemo povoljnije i na veliko jer je tako jeftinije.Na Kvantaškoj pijaci kupujemo sredstva za kućnu i ličnu higijenu, kafu, slatkiše i džak luka, džak krompira, brašno… Tamo je najpovoljnije. Trudimo se da kupujemo sezonsko voće i povrće i da kuvamo hranu, jer jedino tako može da se uštedi. Imamo petogodišnju ćerku i sve ostalo ide na nju. Zato muž već sada traži dodatni posao, da njoj ne bi ništa zafalilo, uskoro kreće u školu", priča Sanja za naš portal.
Kupovina najosnovnijih namirnica prevazilazi dnevni budžet onih sa najmanjim primanjima. Osnovne potrepštine, ali i plaćanje računa za anketirane Novosađane su najvažnija stavka, a kako kažu, mimo toga, odriču se skoro svega.
Menjati cenovnu politiku i tražiti dodatne načine zarade
Statistika pokazuje da je tročlanoj porodici za mesečne troškove potrebno mnogo više od jedne prosečne plate. Četvoročlana porodica može sebi da priušti godišnji odmor jedino ako prati sniženja u prodavnicama, a sva odricanja znatno utiču na kvalitet života, ističe za 021 ekonomista Veselin Perović.
"Ako je u pitanju samac, kojem 50 odsto primanja ode na režije, stan, telefon i internet, uz minimum tri obroka, otprilike bi sam mogao da se uklopi u tih 40.000. Međutim, ako više njih treba da živi od toga, teško. Kada pogledate koliko košta karta za pozorište ili bioskop, mogao bi sebi da priušti jedno ili dva puta da ode u pozorište ili u bioskop i tu se priča završava, jer je to golo preživljavanje. Veoma teško može da preživi mesečno i loš je kvalitet života. A šta je sa onima koji imaju dece? Problem je kada su mala, a ako treba da izdržavaju i studenta ili srednjoškolca, to je tek teško“, objašnjava on.
Perović rešenje vidi u pronalaženju internih resursa i smatra da bi svako trebalo da pronađe još neki način zarade.
Srbija je uz Makedoniju zemlja sa najlošijim standardom u regionu. Iz Udruženja potrošača kažu da bi tome na put moglo da se stane menjanjem cenovne politike. Neophodno je jačati konkurenciju, omogućiti dolazak većeg broja stranih trgovinskih lanaca, što će uticati na smanjenje cena, a samim tim i na povećanje standarda potrošača.
Izvor: 021.rs