U svetlu sve češćih afera, a u cilju sagledavanja stvarnog stanja na tržištu mesa i mesnih prerađevina, kao i hrane za životinje na bazi mesa, i podstaknuto navodima i sumnjama u kvalitet istih, Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine je uputilo zvaničan zahtev za pristup informacijma od javnog značaja Upravi za veterinu.
Kako bi se sagledala celokupna situacija i informisali potrošači, od Uprave za veterinu je zahtevano nekoliko odgovora, za koje smatramo da su u obavezi, kao državni organ, da poseduju.
Zahtevali smo, između ostalog, dostavu podataka o:
- svim registrovanim proizvođačima mesa i mesnih prerađevina na teritoriji Republike Srbije,
- svim registrovanim proizvođačima hrane za životinje na bazi mesa na teritoriji Republike Srbije i
- svim registrovanim kafilerijama na teritoriji Republike Srbije.
Odgovor Uprave je glasio:
„U vezi vašeg zahteva kojim tražite veliki broj informacija, obaveštavamo vas da u skladu sa članom 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nismo u obavezi da dostavimo tražene informacije jer se radi o prevelikom broju, a prikupljanje ogromnog broja traženih informacija onemogućilo bi redovne inspekcijske poslove veterinara duže vreme, a i zahtev je nerazuman s obzirom na traženi broj informacija i to za celu teritoriju Republike.“
Prevelik broj informacija?
Neophodno “prikupljanje” traženih informacija za celu teritoriju Republike?
Izvršenje zahteva bi onemogućilo redovne inspekcijske poslove?
Postavlja se pitanje na koji način se uopšte sprovodi redovna kontrola u ovoj oblasti, ako Uprava za veterinu ne zna tačan broj subjekata koje treba da kontroliše, i kako bi to “štampanje” podataka iz već postojeće baze (ako takva baza postoji) onemogućilo redovne inspekcijske poslove?