Približava se Vaskrs, a sa njim i farbanje jaja. Boje koje se prodaju na mestima van inspekcijske kontrole mogu biti pune teških metala opasnih po zdravlje čoveka. To su najčešće olovo, kadmijum, živa i arsen. Stručnjaci upozoravaju da se isključivo kupuju farbe sa oznakom od E 100 do E 180.
Najopasnije su anilinske boje koje su znatno jeftinije od prehrambenih, a najčešće se prodaju na pijacama i trotoarima na improvizovanim tezgama.
– Svi proizvodi, pa i boja za jaja koriste se samo na način kako je propisno na ambalaži. Dakle, niko ne garantuje za zdravlje nekoga ko proguta prah boje, već se garantuje da je boja netoksična u smislu da ako deo boje prođe kroz ljusku i taj mali deo boje se proguta odnosno pojede, da ne dolazi do oštećenja zdravlja – objašnjava Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju.
Lažna deklaracija
Kako kaže, najbitnije je koristiti boje koje imaju oznaku E, dakle koje su klasifikovane kao aditivi za hranu i nalaze se na pozitivnoj listi aditiva, koja je regulisana zakonom. Jer boja koja nije na pomenutoj listi nije predviđena za bojenje hrane!
– Što se tiče sadržaja teških metala u bojama, tu postoje dva aspekta. Prvi je uobičajen slučaj za to što se kaže "prodaja na divlje", a odnosi se na sledeće: prava prehrambena boja ima relativno visoku cenu jer je svaka sirovina namenjena prehrambenoj industriji dodatno prečišćena i zato i ima klasifikaciju E (100-180). Zato prodavci željni zarade kupuju sirovine tehničkog kvaliteta, dakle ne prehrambenog, u kome su standardi čistoće mnogo niži, pa je i cena naravno niža. To su pigmenti za boje koje se koriste u hemijskoj industriji za, recimo, boje za zidove i slično i one same po sebi nisu toliko čiste kao prehrambene. Iako imaju isti sastav, one se razlikuju u sadržaju mikrokomponenti, u koje spadaju i teški metali, a najčešće su u pitanju olovo, kadmijum, živa i arsen. Dakle, radi se o klasičnom neodgovornom i bahatom ponašanju koje ima za cilj sitno bogaćenje pojedinaca u tom smislu što se kupi industrijska hemikalija na veliko i prepakuje u manje kesice (5 grama) i falsifikuje se deklaracija, napiše se boja za jaja iako je kupljena tehnička boja, a ne prehrambena i još na sve to se ne plaća porez jer se prodaje na crno – objašnjava profesor Blagojević.
Drugi, znatno ređi slučaj, koji je na nivou teorije, jeste da se koriste metalni pigmenti za bojenje.
– To je apsolutno neprihvatljivo i zaista toksično. Međutim, ovaj slučaj je teško realan jer se metalni pigmenti godinama ne koriste i praktično se i ne mogu kupiti. Savet kupcima je da pazare boje u proverenim radnjama. Sve što je mnogo niže cene od očekivane verovatno potiče od industrijskih pigmenata – zaključuje naš sagovornik.
Napukla ljuska
I nutricionista Jovana Srejić takođe upozorava da mnoge veštačke boje nisu bezbedne po zdravlje čoveka, naročito ako prodru u unutrašnjost jajeta.
– Definitivno bi trebalo izbegavati veštačke boje, čiji je potpuni sastav često nepoznat. Zbog bezbednosti je najbolje ne konzumirati jaja koja su tokom farbanja veštačkim bojama pukla, pa je boja ušla u unutrašnjost – kaže naša sagovornica i dodaje da je najbolje da se koriste prirodne boje.
– Prirodnim bojama nazivaju se boje nastale kao proizvod biljnih pigmenata (hlorofila, karotenoida, ksantofila, flavonoida, betalaina…). Boje je moguće izolovati različitim postupcima ekstrakcije, pri čemu se najčešće dobijaju crvena, plava, ljubičasta, zelena, žuta i smeđa boja, ali i njihove međusobne nijanse.
Šta je E oznaka?
Kada na kesici boje za jaja ugledate oznaku E, to znači da je ona klasifikovana kao aditiv za hranu i nalazi se na pozitivnoj listi aditiva, koja je regulisana zakonom. Prehrambene boje su u E sistemu dobile brojeve od E 100 do E 180.
Kako da sami napravite boje za jaja
Uskršnja jaja možete bojiti i prirodnim bojama. Nijanse koje ćete dobiti biće svetlije nego sa kupovnim bojama, ali je ova tehnika zdravija.
- 1 šolja naseckanog ljubičastog kupusa – na svetlijim jajima boja je plava, zelena na tamnijim jajima
- 1 šolja ili više spanaća ili koprive – za zelena i zelenožuta jaja
- 1 šolja zamrznutih borovnica – za plava i ljubičasta jaja
- 1 šolja ljuski od crvenog luka – ljubičasta ili crvena boja
- 1 šolja ljuski od običnog crnog luka – na svetlijim jajima boja je narandžasta a na tamnijim crvenkasta ili smeđa
- 1 šolja naseckane šargarepe – za narandžastu boju
- 1 šolja narendane cvekle – na svetlijim jajima boja je roze, na tamnijim smeđa
- 2 kašike kurkume ili turmerika – za žuta i žutozelena jaja
- 1 šolja cvetova biljke neven – za žutu boju (cvetove nevena ne treba kuvati već samo potopiti tokom noći
- 3 kašike aleve paprike – za cigla-crvenu boju
- Po jedna kašika alkoholnog sirćeta za svaku od boja i po jedna šolja vode
- U jednoj šolji boje možete obojiti do tri jaja.
Način pripreme
Skuvajte jaja. Ostavite ih da se prohlade i budu na sobnoj temperaturi. Sipajte vodu u šerpu i dodajte sastojak koji koristimo za bojenje (jedna šolja vode na jednu šolju povrća-voća-začina). Kada provri, smanjite vatru ostavite da se lagano kuva još 15 do 30 minuta. Boja je spremna kada tečnost dobije boju par nijanski tamniju od boje kojom želite da farbate jaja. Boju možete proveriti tako što je kapnete na beli tanjir i vidite koja je nijansa. Kada ste zadovoljni nijansom, sklonite šerpu sa vatre i ostavite da se smlači, na sobnu temperaturu. Procedite. Sipajte kašiku sirćeta u dobijenu tečnost za bojenje jaja.
U šerpu ili teglu stavite jaja i prelijte ih tečnošću za bojenje, tako da budu potpuno prekrivena. Stavite u frižider i ostavite ih tamo dok jaja nisu obojena u željenu nijansu. Kada su jaja obojena, nežno ih obrišite i premažite tankim slojem ulja, da zasijaju.
Izvor: Informer