U Srbiji je prošle godine zaplenjen i uništen 21.791 kilogram jaja. Ako uzmemo u obzir da je prosečno jaje teško 50 grama, dolazimo do računice da je veterinarska inspekcija povukla skoro pola miliona komada. Razlozi su razni – od toga da su jaja proizvedena u neregistrovanim farmama, da im je istekao rok upotrebe, ali i zbog kvaliteta proizvoda, kažu za Zaštitnik potrošača u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Ono što još više zabrinjava su jaja zaražena salmonelom, što se ne može otkriti bez mikrobioloških analiza, ali i ako se živina hrani proizvodima koji sadrže hormone i antibiotike, upozorava bivši veterinarski inspektor Miroslav Stojšić.
– Šta mislite, kako to za samo 40 dana pile bude teško tri kilograma. Naravno da ih kljukaju antibioticima i hormonima, koji se veoma često prenose kako u meso, tako i u jaja. Nemamo dovoljan broj inspektora koji bi mogli da redovno kontrolišu proizvođače. Sa uvođenjem HASSAP-a proizvođačima je omogućeno da sami sebe kontrolišu, a onda je vrlo jasno da ti rezultati koji prikazuju ispravnost njihovog proizvoda mogu da budu namešteni. Neophodno je da se pooštri sistem kontrole. Jer antibiotici koji putem proizvoda životinjskog porekla dospeju u naš organizam doprinose tome da postajemo rezistentni na njih i da nas bakterije ubijaju i umiremo od sepse. Takođe i stoka postaje rezistentna na određene bakterije jer joj se daje više antibiotika zbog bržeg rasta – kategoričan je Stojšić.
Mikrobiološke analize
U Upravi za veterinu upozoravaju građane da je čista zabluda se jaje zaraženo salmonelom može prepoznati golim okom.
– Nikako nije moguće vizuelno prepoznati jaja zaražena salmonelom i napominjemo, kako naši građani ne bi bili dovedeni u zabludu, da se na osnovu oblika, boje i izgleda jaja ne može utvrditi njihova mikrobiološka ispravnost niti dovoditi u vezu njihov spoljašnji izgled sa bezbednošću. Čak se na pijacama prodaju "prljava" jaja pod okriljem oznake "domaća" ili "ekološka" – kažu u ovoj instituciji i dodaju:
– Iz tih razloga se obavljaju stalna ispitivanja zdravstvenog statusa živine i šalju uzorci fecesa sa farmi na laboratorijska ispitivanja kako bi se proverilo da li je jato slobodno od salmonele, jer živina koja je zaražena salmonelom ne pokazuje znakove bolesti. Farme kod kojih se dijagnostikuje prisustvo salmonele blokiraju se, odnosno zabranjuje se promet jaja sa njih i rešenjem se stavljaju pod nadzor veterinarske inspekcije. Laboratorijska ispitivanja vrše akreditovane laboratorije u veterinarskim institutima koji su takođe pod nadzorom Uprave za veterinu.
Registrovana prodaja
Na pitanje kako običan građanin može da zaštiti sebe od eventualnih zaraza, u ovoj instituciji kažu da bi svaki potrošač trebalo da vodi računa o sebi i članovima svoje porodice, te da kupuje jaja od prodavaca koji su svoju robu izložili u odobrenim ili registrovanim objektima i koja se čuvaju na propisanim temperaturnim režimima.
– Odgovornost za bezbednost hrane se, između ostalog, utvrđuje i na osnovu laboratorijskih nalaza, pa je tako za hranu kod koje je do promena došlo usled neadekvatnih uslova čuvanja i rukovanja odgovoran prodavac odnosno onaj koji hranu stavlja u promet. Potrošače svakako savetujemo da svu hranu životinjskog porekla kupuju na registrovanim mestima i da proveravaju podatke koji se nalaze na deklaracijama, jer često pod izgovorom da kupuju "domaće" sebe izlažu većem riziku.
Najčešće nepravilnosti u inspekcijskim kontrolama
- Neregistrovana proizvodnja hrane, tj. proizvodnja hrane namenjena javnoj potrošnji u objektima koji ne poseduju odobrenje Uprave za veterinu, koji ne poseduju veterinarski kontrolni broj i koji nisu pod nadzorom veterinarske inspekcije u skladu sa analizom rizika
- Nedostatak proizvođačke deklaracije ili nepotpuni podaci na njoj, kao dokaz da je hrana proizvedena u odobrenom objektu, odnosno pod kontrolom veterinarske inspekcije
- Istekao rok upotrebe
- Ispunjenost uslova u vezi sa higijenom hrane (nepropisna temperatura čuvanja hrane, neadekvatno rukovanje hranom, lična higijena prodavaca – neposedovanje radne odeće)
- Kvalitet proizvoda (izgled, boja, miris, ukus, oštećena ambalaža…)
Zakidanje na gramaži
Da li ste se ikada zapitali na osnovu čega se klasiraju jaja koja se prodaju u marketima i da li vam je ikad palo na pamet da stavite jaje na vagu? Kako biste bili sigurni da vas nisu prevarili, pošto cena jaja zavisi od klase, izmerite ih kada ih kupujete. Jer razlika u ceni može da bude poprilična.
Klasiranje jaja na osnovu težine
| Klasa | masa jaja (u gramima) |
|---|---|
| SS |
70 i više
|
| S |
65 – 70
|
| A |
60 – 65
|
| B |
55 – 60
|
| C |
50 – 55
|
| D |
45 – 50
|
| E |
manja od 45
|
Kako da sami ocenite jaje
Mane unutrašnjeg kvaliteta jaja
Jaja sa dva žumanceta
Ova pojava nastaje kada dođe do dve uzastopne ovulacije u razmaku od maksimalno tri sata. Pojava ovakvih jaja češća je u početku proizvodnog ciklusa, kada ritam nošenja nije u potpunosti stabilizovan. Neke lake nosilje sklonije su nošenju jaja sa dva žumanceta u odnosu na ostale, što znači da na ovu pojavu u izvesnoj meri utiče i genetski faktor.
Krvave mrlje
Krvave mrlje u jajetu nastaju tako što prilikom ovulacije deo krvnog suda zajedno sa žumancetom dospeva u jajovod. Uzroci mogu biti različiti: genetski faktori, hrana, starost nosilja, uznemiravanje nosilja – posebno u vreme ovulacije. Učestalost pojave krvavih mrlja u jajima bele boje ljuske je oko 1,5 – 5,5%, dok je kod jaja braon boje ljuske nešto veća.
Mesne mrlje
Mesne mrlje u jajetu obično predstavljaju delove tkiva, kao što su delovi unutrašnjeg zida jajovoda, ali mogu poticati i od krvavih mrlja koje su izgubile boju. Njihova pojava zavisi od rase, hibirida, starosti nosilja i zdravstvenog stanja. Mesne mrlje u jajima učestalije se pojavljuju kod jaja braon boje ljuske, nego kod belih jaja.
Vodeno belance
Unutrašnji kvalitet jaja, posebno kvalitet belanceta, opada sa starošću nosilja. Kod nekih nosilja koje su na samom kraju proizvodnog ciklusa belance je vodnjikavo čak i kod tek snesenih jaja. Takođe, neke infektivne bolesti, kao što je infektivni bronhitis, zatim visoka ambijentalna temperatura, pojedina hrana (pšenica) i lekovi na bazi amonijuma i sulfata mogu uticati na pojavu vodnjikavog belanceta.
Pegavo žumance
Nekada se na površini žumanca pojavljuju male svetlije pege koje nastaju usled prodiranja vode u žumance kroz membranu. Ova pojava je češća u letnjim mesecima, a uzrok mogu biti neki lekovi (nikarbazin), pare amonijuma, piperazin ili gosipol (alkaloid poreklom iz pamukove sačme).
Mane spoljašnjeg kvaliteta jaja
Jaja nepravilnog oblika
Ukoliko je kvalitet belanceta veoma loš, ne postoji dovoljno čvrsta podloga na kojoj bi se u toku formiranja jajeta izgradila ljuska. Rezultat toga mogu biti različite nepravilnosti u obliku, koje u nekim slučajevima mogu ukazivati na pojedina virusna oboljenja. Svi faktori koji izazivaju uznemiravanje kokoši 10-14 sati pre nošenja takođe mogu prouzrokovati pojavu jajeta nepravilnog oblika.
Naslage kalcijuma na ljusci
Dodatne količine kalcijuma mogu biti deponovane na ljusci i one na njoj prouzrokuju tačkaste tvorevine i neravnine, a u nekim slučajevima i ružičasto obojenje na ljusci. Do ove pojave dolazi usled dužeg zadržavanja jajeta u uterusu. Na ovu pojavu posebno su osetljiva mlada jata koja su u pronošenju, tako da svaki stres ili uznemiravanje jata može prouzrokovati duže zadržavanje jajeta u uterusu.
Mekana ljuska
Meka ljuska i slaba kalcifikacija ljuske pojavljuju se češće kod starijih jata koja su na završetku proizvodnog ciklusa. Neadekvatna ishrana (posebno nedovoljna količina kalcijuma u hrani) može takođe dovesti do povećanog loma ljuske. Još jedan faktor koji izaziva lošiji kvalitet ljuske jaja je visoka temperatura spoljašnje sredine, jer se u tom slučaju smanjuje konzumacija hrane.
Napukla ili polomljena ljuska
Ljuska može da pukne relativno lako nakon nošenja i povećan procenat loma ljuske zapravo i predstavlja jedan od najvećih gubitaka pri proizvodnji konzumnih jaja. Do pucanja može doći usled lošeg kvaliteta ljuske ili usled lošeg postupanja sa jajima prilikom sakupljanja, klasiranja ili transporta.
Prljava ljuska
Nakon što je sneseno, jaje može doći u kontakt sa mnogim kontaminantima, kao što su izmet, prostirka (kod podnog sistema), prašina i druge nečstoće. Takođe, jaja mogu biti zaprljana krvlju ili sadržinom drugog razbijenog jajeta. Sve ovo dovodi do toga da jaja ne mogu bita klasirana kao jaja prve klase.
Izvor: Informer