Kod nas je prošle godine porasla prodaja jeftinih namirnica, kao što su hleb, peciva i pileće meso, dok u odnosu na EU trošimo upola manje junećeg mesa, mleka i voća.
Kada pola mesečnog budžeta, od oko 60.000 dinara, odvoji za hranu i račune, i još petnaestak odsto za nužne popravke po kući i prevoz do posla – prosečnoj (tročlanoj) porodici u Srbiji za sve druge potrebe ostaje minimalno novca. Recimo, tek oko 2.500 dinara za zdravstvene usluge, za rekreaciju i kulturu oko 3.000 dinara a za obrazovanje – tek 1,2 odsto ukupnog budžeta što je oko 700 dinara mesečno. I to je ukupan mesečni budžet koji se deli na tri dela.
Podaci koje je „Politika” objavila da je prosečnom domaćinstvu mesečno za hranu i piće na raspolaganju oko 180 evra (ili dva evra dnevno po osobi) izazvali su različite komentare naših čitalaca. Od opaski da se u unutrašnjosti Srbiji živi mnogo lošije i da o prosečnih 60.000 „mogu samo da maštaju” pa do onih koji tvrde da statistika ne odražava realno stanje jer se kućni budžet dopunjava poslovima iz sive zone.
Podsećamo, statistički podaci koje smo objavili dobijeni su na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava koja se od 2003. godine sprovodi po međunarodnim standardima i preporukama Evrostata (Agencije za statistiku EU), Međunarodne organizacije rada i Ujedinjenih nacija da bi se obezbedila međunarodna uporedivost podataka.
Sliku o tome kako živimo mnogo bolje ilustruje i objavljena uporedna analiza koja pokazuje šta se najčešće nalazi u korpi građana Srbije, a šta na meniju stanovnika EU i na šta se najviše novca troši. Prema podacima Evrostata, u Velikoj Britaniji se za hranu izdvaja tek 12 odsto budžeta, u Nemačkoj 15,2, Francuskoj 15,7, Sloveniji 19,1, a u Grčkoj 20,3 odsto. U našem okruženju situacija nije značajno bolja nego u Srbiji. U Bugarskoj se recimo za hranu izdvaja 35,3 odsto, a u Rumuniji čak polovina ukupnog budžeta.
U strukturi potrošačke korpe takođe su vidne razlike. Najupečatljivije su u potrošnji mleka, mesa (posebno junećeg i goveđeg), putera i voća. U mnogim kategorijama potrošnja ovih skupljih namirnica veća je u Uniji za najmanje 50 odsto. Istovremeno u Srbiji je prošle godine porasla prodaja hleba, jeftinog peciva i pilećeg mesa, što po mišljenju analitičara ukazuje na porast siromaštva.
Interesantno je da je krompir (koji se kod nas smatra jeftinom hranom) dvostruko zastupljeniji u potrošnji građana EU. U Srbiji se godišnje po stanovniku troši 34 kilograma, a na evropskom tržištu– 73 kilograma. Stručnjaci objašnjavaju da ovo zaista zvuči neverovatno, ali reč je pre svega o navikama u ishrani jer se u EU konzumira značajno manje hleba, a više krompira i pirinča. Poražavajuće je da je potrošnja svih prehrambenih proizvoda u Srbiji 2015. godine bila u padu, ako se uporedi sa višegodišnjim prosekom od 2008. do 2014. godine. Sa druge strane, Svetska banka je pre nekoliko dana objavila da je siromaštvo u našoj i zemljama regiona u proseku smanjeno za oko dva odsto. Njeni analitičari čak predviđaju da će stopa siromaštva u našoj zemlji za ovu godinu biti smanjena za 0,5 odsto.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, kaže da se iz navedenih analiza vidi da se kod nas najveći deo primanja izdvaja za zadovoljenje osnovnih potreba. Nekada je, ističe, za to odlazilo i dve trećine novca što ukazuje da se „vidi pomak iako je stanje i dalje nezadovoljavajuće i ne može da dobije prelaznu ocenu”. Kaže i da struktura potrošnje dosta govori o našem osiromašenju. Obrazovanje nam je i dalje na dnu lestvice, a za zdravstvo izdvajamo manje nego za alkoholna pića i duvan.
Ekonomista Miroslav Prokopijević iz Instituta za evropske studije, kaže da veruje da se za hranu i plaćanja komunalija kod nas daje i više od pola porodičnog budžeta, a da o poboljšanju životnog standarda „nema ni govora”.
– Mi još nismo stigli standard iz 2008. Ako se uzme u obzir da je u međuvremenu bilo i inflacije to znači da realno imamo i manji dohodak. Prema tome, ne može biti da je siromaštvo smanjeno bez obzira koliko to predstavnici vlasti hteli da prikažu – ističe Prokopijević. On dodaje da je socio-ekonomska situacija većine građana loša i da ne treba gledati onih petnaestak odsto koji sastavljaju kraj sa krajem ili žive pristojno.
Izvor: Politika