Na novom računu za struju, „EPS snabdevanje“ nema stavke kojom se pravda prebacivanje viška novca.
Potrošači koji su preplatili zaduženja za električnu energiju ponovo imaju problem, jer nigde na novom računu nema stavke koja višak novca i dokazuje! U elektrodistribucijama kažu da su preplatu zaračunali i umanjili novo dugovanje, ali su to njihovi sistemi uradili – napamet, jer na računu nema obaveštenja o visini preplate. Tako su građani primorani da sami računaju da li su oštećeni i za koliko.
Avgustovski računi za struju napravili su nove gužve na šalterima distribucija i čekanje i po 20 razgovora da bi se potrošačima javio operater u kol-centru. Mada u „Elektrodistribuciji Srbije“ kažu da su otklonjeni problemi sa prebacivanjem preplate na nove račune „EPS snabdevanja“, prosečan potrošač višak novca – ne može lako da pronađe.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije izvršila je ispitivanje kvaliteta i voćnog sadržaja pojedinih voćnih sokova i nektara koji se prodaju na teritoriji Republike Srbije.
Pogledajte u prilogu i zvanične rezultate.

Javno komunalno preduzeće „Informatika” Novi Sad nije ovlašćeno da od građana naplaćuje osiguranje u okviru objedinjene naplate, odnosno da premiju osiguranja uključi u specifikaciju računa koja sadrži cene za komunalno-stambene usluge i da je uračunava u ukupni iznos dugovanja, stav je Pokrajnskog ombudsmana.

Nakon više meseci od afere se ubacivanjem jednog osiguravajućeg društva, a brisanjem dotašanjeg sa računa objedinjene naplate komunalnih usluga, danas je Pokrajnski obmudsman, Aniko Muškinja Hajnrih, potvrdila ono o čemu je upozoravala Nacionalna organizacija potrošača Srbije – Informatika nema pravo da naplaćuje osiguranje zajedno sa ostalim računima komunalnih usluga, već se taj iznos (osiguranja), može i mora navesti odvojeno.

Na kioscima brze hrane valja biti i te kako oprezan, pokazuju kontrole inspekcije i udruženja potrošača. Najčešće istekao rok i neispravne deklaracije. U unutrašnjosti Srbije veći rizici od trovanja.
Kiosci i razni „šalteri“ brze hrane potencijalna su opasnost za potrošača kod nas, uostalom, kao i u celom svetu, ocenjuju u beogradskom Institutu za higijenu i tehnologiju mesa. Svoju tvrdnju stručnjaci ove institucije obrazlažu činjenicom da nadležne inspekcijske službe nisu u situaciji da svakodnevno kontrolišu svaki kiosk, a ponekad je dovoljan i trenutak nepažnje radnika koji radi sa mesom za roštilj, pa da dođe do propusta koji će dovesti do trovanja.