CENA kesice "aleve" paprike u prodavnicama košta kao kilogram mesa. Pakovanje od 200 grama doguralo je skoro do 600 dinara. Potrašače je ovih dana neprijatno iznenadila cena začina koji se u srpskoj kuhinji obilno koristi i gotovo je nezamisliva priprema jela bez njega.

- Šokirala sam se kada sam prošle nedelje videla da 200 grama aleve mlevene paprike košta 574 dinara i da su je snizili 30 odsto jer je pred istek roka - kaže Beograđanka Snežana Stanković. - Ne znam da li su proizvođači podigli cenu, ili trgovci svoje marže, ali ovo je preterano. Pretpostavljam da je paprika dospela pred istek roka, jer niko nije hteo da plati 600 dinara za začin kada za toliko para može da kupi kilogram svinjetine.

Većina građana, kako dodaje, svakodnevno koristi taj prozvod za pripremu jela. Ona navodi da njena porodica obično 200 grama potroši za mesec dana. Čitalac "Novosti" Mladen M. iz Vranja kaže da je na pijaci u njegovom gradu mlevena paprika duplo jeftnija nego u prodavnicama. On savetuje građane da uvek uporede cene pre nego što donesu odluku gde će da pazare.

- U Vranju 100 grama mlevene paprike košta 120 dinara, a kilogram 1.200 dinara - ističe Mladen. - Ova paprika je mnogo kvalitetnija od one u radnjama, domaća je, ručno tucana.

U troginskim lancima koje su obišli naši reporteri redovna cena 100 grama aleve paprike kreće se od 230 do 310 dinara. Na akciji, samo u prodajnim objektima jednog megamarketa, može se naći najjeftinija kesica, koja košta 190 dinara. Proizvodi pod oznakom robne marke uvek imaju povljniju cenu zbog nižih troškova proizvodnje, pa se tako 100 grama mlevene paprike prodaje od 197 do 212 dinara.

Kako sazanajemo u jednom megamarketu, brend "aleva" je podigao cene početkom marta oko 10 odsto.

- Neobično je što je tako velika razlika u cenama među trgovinskim lancima - kažu naši sagovornici. - Razlog može da bude da neki lanac još ima zalihe i prodaje po starim nabavnim cenama.

Izvor: Novosti

Servis "Beokom" za prijavu komunalnih pritužbi više nije u funkciji. Beograđani će moći da se obrate novom Servisnom centru, koji je formiran na inicijativu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.

Dosadašnji sistem za prijavu komunalnih problema "Beokom", zamenjen je novim Servisnim centrom, ali na iznenađenje građana nije besplatan. Iz službe pomenutog centra navode da su pozivi iz fiksne mreže besplatni, a da se pozivi preko mobilne telefonije tarifiraju.

Problem funkcionisanja sistema na ovakav način je upravo to što su potrošači uskraćeni za bitnu informaciju - cenu poziva. Prilikom pozivanja broja, ne postoji informacija o naplati poziva, odnosno tarifiranju istog.

Zakon o zaštiti potrošača obavezuje pružaoca usluge da potrošača obavesti o osnovnim obeležjima usluge, a pogotovo da učini dostupnom informaciju u vezi cene odnosno obračuna iste.

Napominjemo da je obaveza javnih komunalnih preduzeća, koja izdaju potrošačima račune, da obezbede besplatnu telefonsku liniju, kako bi na brz i lak način reklamacija mogla da se izjavi.

Ostaje upitno, ako pođemo od pretpostavke da je pomenuta odredba o besplatnoj telefonskoj liniji uspostavljena u cilju lakšeg i efikasnijeg rešavanja žalbi potrošača, zašto su pojedine komunalne usluge dostupne za reklamacije i preko ovog servisnog centra i to uz naknadu.

Ukoliko je Grad Beograd prepoznao potrebu da se komunalnim preduzećima obraćamo i na ovaj način, preko servisnog centra, a ne samo direktno, preko pružaoca usluge koji nam izdaju račune, neophodno je da se potrošači o ceni na jasan način obaveste prilikom poziva ili da se omogući da ovakva usluga bude u potpunosti besplatna.

Povodom iznetog očekujemo reagovanje nadležnih kako bi uočena nepravilnost bila ispravljena i kako bi se poslovanje navedenog Servisnog centra upodobilo zakonskim okvirima.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) u sklopu aktivnosti sprovođenja nezavisnih i uporednih analiza roba i usluga na tržištu Srbije, sprovela je analizu duvana sa nelegalnog tržišta u cilju informisanja i edukacije o negativnim posledicama konzumacije proizvoda koji, zbog nedostatka redovnih kontrola, mogu predstaljvati rizik po zdravlje i bezbednost potrošača.

Kako zbog kontinuiranog rasta cena duvanskih proizvoda, sve veći broj potrošača kupuje ove proizvode na nelegalnom tržištu, NOPS je, uz pomoć SP laboratorije u Bečeju, uradila analizu duvana koji se prodaje na crnom tržištu.

Uzorkovanje je izvršeno na pijacama nekoliko većih gradova u Srbiji. U gotovo svim uzorcima našlo se više vlage i prašine nego što je dozvoljeno, a u pojednim i izmet i pesticidi.

U duvanu su, prema podacima analize, izmerene vrednosti vlage koje se kreću od 16,12 odsto do 18,92 odsto, dok je dozvoljeni maksimum 15,5 odsto. Zbog ovoga je, konstatovana i plesan u duvanu.

Iako ne postoji referentna vrednost kada se radi o plesni, pravilnik kaže da je zabranjeno stavljanje u promet duvanskih prerađevina koje su plesnive.

Količina prašine koja je zakonom dozvoljena u duvanu iznosi maksimalno dva odsto, a u uzrocima količina prašine ide od dva do čak 3,6 odsto.

Analiza je pokazala i prisustvo teških metala i pesticida. Iako su izmerene vrednosti u skladu sa vrednostima dozvoljenim zakonom, ovde je problem to što to ne mora da znači da uzorci ne sadrže pesticid.

Naime, uzorci su ispitani na obaveznu listu pesticida iz pravilnika, ali ovaj pravilnik je zastareo, pa se tako neki od pesticida na listi, više ni ne koriste, odnosno zabranjeni su, dok su se u međuvremenu na tržištu pojavili novi pesticidi koji nisu obuhvaćeni pravilnikom.

Miris duvana je svojstven datoj vrsti proizvoda, a ispitivani uzorak ne sadrži žive insekte ni njihove larve vidljive golim okom, navedeno je u laboratorijskom izveštaju.

 Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da je rezani duvan sa nelegalnog tržišta uglavnom  lošeg kvaliteta, da ima dosta vlage u sebi i da kao takav nije zdravstveno ispravan, jer je u pojednim uzorcima pronađen izmet raznih vrsta životinja i veća količina prašine.

Takođe, analiza je pokazala veći udeo nikotina koji se nalazi na gornjoj granici u odnosu na pravilnikom propisane referentne vrednosti.

Savet potrošačima je da izbegavaju kupovinu duvanskih proizvoda od neregistrovanih prodavaca jer, nekada, znatno povoljnija i pristupačnija cena, može “koštati” znatno više u slučaju narušenog zdravlja.

Tehnološki fakultet Novi Sad i Tehnološki fakultet u Leskovcu, u saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom Negotin d.o.o., organizuju skup i radionicu pod nazivom:

„Elektronska podrška unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane biljnog porekla proizvedene na poljoprivrednim gazdinstvima“

Mesto i vreme održavanja: Negotin, 07.04.2023. sa početkom u 11 časova u prostorijama PSSS Negotin

Program skupa:
• 10:30 - 11:00: Registracija učesnika
• 11:00 - 11:30: Pozdravna reč organizatora i predstavnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
• 11:30 - 12:00: Sistem bezbednosti hrane u Republici Srbiji – obaveze subjekata koji posluju hranom
• 12:00 - 12:30: Elektronska podrška za unapređenje bezbednosti i kvaliteta hrane proizvedene na poljoprivrednim gazdinstvima
(e-gazdinstvo.rs – predstavljanje sajta i praktični primer rada u aplikaciji)
• 12:30 - 13:00: Prerada uljarica i srodnih proizvoda na poljoprivrednom gazdinstvu
• Diskusija

Predavači:
Prof. dr Dragoljub Cvetković, Tehnološki fakultet Novi Sad
Prof. dr Dragiša Savić, Tehnološki fakultet u Leskovcu,
Prof. dr Ranko Romanić, Tehnološki fakultet Novi Sad
dr Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet Novi Sad – Laboratorija za ispitivanje prehrambenih proizvoda

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) oglasila se u toku dana i saopštila da se lek Folkodin povlači sa tržišta Srbije.

Lek Folkodin se koristi za ublažavanje akutnog nadražajnog, neproduktivnog (suvog) kašlja uzokovanog oboljenjima respiratornih puteva.

Kako B92.net nezvanično saznaje, zamene za Folkodin Alkaloid (folkodin) nema. Kako njihvo izvor objašnjava, ukoliko i ima ovog leka na stanju, farmaceuti nakon zvaničnog pisma zdravstvenim radnicima neće smeti da ga izdaju.

U pismu upućenom zdravstvenim radnicima navedeno je i sledeće:

* Primena folkodina u periodu do 12 meseci pre anestezije sa neuromuskularnim blokatorima povezana je sa rizikom od perianestetičke anafilaktičke reakcije na neuromuskularne blokatore.

* Nisu identifikovane efikasne mere za minimizaciju ovog rizika kod pacijenata koji su bili izloženi lekovima koji sadrže folkodin. Zbog toga se lekovi koji sadrže folkodin povlače iz prometa. Jedini lek koji sadrži aktivnu supstancu folkodin na tržištu Republike Srbije je lek Folkodin Alkaloid (folkodin), kapsula, tvrda, 10 mg.

*Potrebno je da lekari razmotre druge alternativne terapije i posavetuju pacijente da prestanu da koriste folkodin.

Takođe, u objavi se navodi da u slučaju anestezije koja zahteva primenu neuromuskularnih blokatora, potrebno je da zdravstveni radnici provere da li su pacijenti koristili folkodin u poslednjih 12 meseci. Ukoliko jesu, u pismu se navodi da je "potrebno da budu svesni da su moguće perianestetičke anafilaktičke reakcije na neuromuskularne blokatore".

Evropska agencija za lekove upozorila još prošle godine na ovaj lek

Evropska agencija za lekove (EMA) još u decembru prošle godine preporučila je da se povuku lekovi sa aktivnom supstancom folkodin, koji se primenjuju u lečenju neproduktivnog (suvog) kašlja kod odraslih i dece. U Srbiji je u prometu lek Folkodin Alkaloid u tabletama.

Agencija je utvrdila da ovi sirupi mogu izazvati veoma opasnu alergijsku reakciju tokom opšte anestezije, dok u nekim slučajevima iznenadna i teška alergijska reakcija može izazvati smrt, navela je EMA.

Izvor: Blic

IKEA je danas saopštila da povlači BLÅVINGAD igru pecanja (raznobojno) zbog potencijalne opasnosti od gušenja.

IKEA apeluje na sve kupce koji poseduju BLÅVINGAD igru pecanja (raznobojno) da prestanu da je koriste i da kontaktiraju s kompanijom IKEA za pun povraćaj novca.