Čini se da će cena struje samo nastaviti da raste usled trenutne situacije u svetu, tako da mnogi razmišljaju o načinima uštede, odnosno smanjenja troškova, a jedan očigledan način krije se svima ispred nosa.

U pitanju je isključivanje iz struje uređaja koje smo ugasili ili stavili u standby mod, a koji troše struju čak i u tom režimu. Ostavljanje ovakvih uređaja uključenih je nešto što svi radimo i na šta se ne obaziremo, ali na duže staze ta navika nas može koštati više nego što mislimo.

Kada su ovi uređaji uključeni u struju, čak i ako ne rade, oni će trošiti malo struje, a ovo su najveći „krivci“:

Frižider/zamrzivač

Frižider i zamrzivač su stalno uključeni iz očiglednih razloga, te ne iznenađuje činjenica da je oko 12% električne potrošnje domaćinstva rezervisano za njih. Iako ih ne možemo baš isključiti kada izađemo iz kuće, možemo preduzeti jednostavne korake da ih učinimo efikasnijim, odnosno manjim potrošačima struje.

Redovno čišćenje frižidera, spolja i iznutra, omogućava da ne troši više energije nego što je potrebno, a isto važi i za povremeno otopljavanje kako se ne bi sakupile zalihe leda.

Televizor

Skoro svi gasimo televizor tako što pritisnemo crveno dugme, ali to ga ne isključuje iz struje već samo šalje u standby režim. To znači da struja i dalje protiče kroz njega i da je on i dalje troši, što se možda ne vidi toliko na mesečnom nivou, ali na godišnjem se i te kako vidi i nije zanemarljivo.

Konzole

Na sličnu temu, konzole za video igre se često ne isključuju u potpunosti kako bi se kasnije brže uključile i kako bi se brže pokrenule igre, a one uopšte ne troše malo struje i kod njih se ušteda primećuje čak i na dnevnom nivou, tako da naredni put kad završite igranje, nemojte ići na standby nego na shut down.

Kuvalo za vodu

Kuvalo za vodu ne troši previše struje ni kada radi, ali kako se ono ne koristi svaki čas, apsolutno nema potrebe da ostane uključeno u struju ceo dan, iz finansijskih i bezbednosnih razloga.

Punjači

A kada smo kod bezbednosti, ni punjači za telefone i druge uređaje uopšte ne moraju biti konstantno uključeni u struju, jer nas to prilično košta. To svi radimo, ali kada bismo krenuli redom da isključujemo sve punjače za telefone, tablete i ostale uređaje, sigurno bismo videli razliku posle nekog vremena.

Izvor: City magazine

Jedno francusko istraživanje je na bazi iskustava francuskih potrošača utvrdilo prosečne rokove u kojima kupci mogu da očekuju da će njihovi novi uređaji postati zastareli.

Proizvođači bele tehnike i malih kućnih aparata služe se nekim od najprljavijih trikova – kako bi kupce naterali da kupuju zamenske delove, a puno češće i potpuno nove uređaje, dizajniraju ih na način da u tačno određenom trenutku jednostavno prestanu da rade, iako bi bez te mane uređaj bez problema mogao da izdrži još godinama, prenosi jutarnji.hr.

Prljavi trik zvani „planirana zastarelost“

Većini potrošača tako je badava sav trud koji ulažu u održavanje aparata – istraživanje francuskog udruženja za zaštitu potrošača dokazalo je da većina njih u sebi ima ugrađenu „planiranu zastarelost“ odnosno predodređena je da nakon određenog ciklusa sati rada jednostavno „otkaže poslušnost“, a neretko se to događa vrlo brzo nakon isteka garancije kad potrošač više nema pravo na zamenu ili besplatnu popravku aparata.

Francusko istraživanje je tako na bazi iskustava francuskih potrošača utvrdilo prosečne rokove u kojima kupci mogu da očekuju da će se njihovi novi uređaji pokvariti, a za neke od njih poprilično je šokantno koliko im kratko iznosi vek trajanja – prosečno ni dve godine nakon kojih jednostavno prestaje da radi ili zahteva veoma skupu popravku koja se većini ne isplati pa jednostavno nabave novi uređaj.

Na ilustraciji koju je napravio portal Jutarnji.hr na osnovu gorepomenutog francuskog istraživanja, može se videti prosečan životni vek kućnih aparata koje najviše koristimo.

Pa tako prosečan potrošač može očekivati da njegova veš mašina ima životni vek do 10 godina, šporet 14 godina, televizor 9 do 10 godina, frižider 13 godina, mašina za pranje posuđa 9 do 13 godina, mobilni telefon 20 meseci, plinske ploče za kuvanje 15 godina, a mikrotalasna pećnica do 9 godina.

Izvori: jutarnji.hr, City magazine

Mediji u regionu prenose kako se potrošačima nudi jeftin kačkavalj iz uvoza koji nije dozreo i pun je vlage zbog aditiva

Deo proizvođača mleka iz centralne Srbije, koji su ovog vikenda demonstrativno blokirali Ibarsku magistralu kod Mrčajevaca, ostaju pri zahtevima da dobiju izdašnije državne podsticaje. Jedan od predloga je i da se znatno uvećaju uvozne takse za sireve koji su u poslednje vreme stizali u Srbiju po dampinškim cenama i gušile domaću proizvodnju.

Posle nedavnog sastanka u Ministarstvu poljoprivrede saopšteno je da premije po litru mleka ostaju 15 dinara, ali da će situacija na tržištu sireva biti praćena i da je moguće naknadno uvećanje iznosa prelemana.

Sa rastom uvoza jeftinih sireva koji stižu iz zapadnih evropskih država bore se i zemlje u regionu.

Na udaru je i Hrvatska gde su mediji juče objavili kako je „gauda” u poslednjem tromesečju 2021. mogla, u njihovim radnjama, da se kupi na akciji za 4,90 evra, dok je sada najniža akcijska cena ovog najprodavanijeg sira – 6,50 evra. „Večernji list” navodi još jedan interesantan podatak koji bi mogao da bude važan za potrošače ali i inspekciju: često se kupcima, za 5,5 evra po kilogramu, nudi i „kvazigauda” koja nije dozrela i puna je vlage zbog upotrebe aditiva. Nema bližeg pojašnjenja o čemu je reč, a prema objašnjenju stručnjaka sa kojima smo razgovarali, ovo bi mogao da bude kačkavalja gde je umesto mlečne maste ubačena palmina mast ili skrob. Ili je posredi neka druga tehnološka podvala.

– Nemoguće je u Holandiji ili Nemačkoj napraviti sir ispod šest evra, što je proizvođačka cena – napominju poznavaoci tržišta.

Proizvođači u Srbiji apelovali su takođe da je domaće tržište zatrpano mlečnim proizvodima koji su nelojalna konkurencija domaćem. Kako smo nedavno saznali, ima slučajeva da se kačkavalj iz uvoza prodaje po ceni od 3,5 do četiri evra.

– Došli smo u apsurdnu situaciju, za kilogram kačkavalja potrebno je šest evra, jer je litar mleka u Evropi oko 58 evrocenti, a oni ga ovde prodaju po tri i po i četiri evra. Jednostavno, taj kačkavalj ima svoje vreme trajanja i oni žele što pre da ga prodaju. Isto tako je i za sirom „gauda” kojeg žele da se oslobode van evropskog tržišta, pa je naše sada zatrpano tim proizvodima – izjavio je nedavno Goran Vasić, predsednik Udruženju proizvođača mleka Mačvanskog okruga. On je pozdravio odluku države o uvođenju zaštitnih taksa.

Kompanija „Ekomil” iz Bačke Palanke koja se bavi proizvodnjom „edamera”, „trapista”, „gaude”, nedavno je partnerima poslala dopis u kome se navodi da su, zbog situacije na tržištu, primorani da od 15. marta obustave otkup mleka za proizvodnju sira.

– Cena mleka u Evropi je otprilike kao i kod nas. Cene uvoznog sira pale su u poslednje vreme na 2,7 evra po kilogramu i reč je o klasičnom dampingu, prodaji daleko ispod proizvođačke cene. Naši mesečni gubici su veliki, kao i mnogih mlekara koje će uskoro krenuti istim putem jer su zalihe enormno velike zbog uvoza jeftinih sireva – kazao je za „Politiku” Dragan Stanimirović, vlasnik firme „Ekomil”.

Smatra da je u Srbiji, kada je reč o uvozu, pre prisutan damping jer inspekcijske službe prilikom uvoza sireva kontrolišu te proizvode.

Naveo je da ako je u Hrvatskoj objavljeno ovako nešto, znači da ima indicija da kod njih postoje nekakve tehnološke podvale. – Oni su u zoni šengena pa nema graničnih kontrola. Kod nas, prilikom uvoza, postoje inspekcijske kontrole uzoraka sireva i hemijske i mikrobiološke – naglasio je vlasnik „Ekomila”. Napomenuo je da ako je u Srbiji za mleko uveden prelevman od 15 dinara, za sir bi trebalo da bude minimum 150 dinara, mada ni to nije dovoljno.

– Trenutno tražimo rešenje i privremeno zaustavljamo proizvodnju. Da li ćemo krenuti zavisi od daljih uslova na tržištu – dodao je Stanimirović.

Izvor: Politika

Kako je danas objavljeno na sajtu NEPRO, sa domaćeg tržišta povučene su dve igračke zbog rizika od gušenja.

Kako piše na sajtu, u pitanju je „Muzička igračka robne marke Pepco – slon i zeka; model SKU 331533.“ Kako je istaknuto proizvod nema svoje pakovanje i prodaje se pojedinačno.

U upozorenju piše da je „vlaknasti materijal za punjenje igračke lako dostupan zbog slabosti određenih šavova, te da dete može da ga stavi u usta i uguši se.“

Za proizvod je naloženo povlačenje proizvoda sa tržišta i opoziv proizvoda od potrošača.

Izvor: nova.rs

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o elektronskim komunikacijama radi unapređenja poslovnih uslova u Srbiji i podsticanja investicija, saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija (MIT).

Predlog zakona u skladu je sa Evropskim zakonikom o elektronskim komunikacijama (KOD) i dodatno unapređuje zaštitu građana, navodi se u saopštenju.

Neke od novina koje donosi taj zakon su obavezno uvodjenje računa za usluge u elektronskom obliku, omogućavanje uslova operatorima da pravičnije i efikasnije dele postojeću infrastrukturu radi kvalitetnije i raznovrsnije usluge krajnjim korisnicima.

To će, kako je navedeno, uticati i na povećanje dostupnosti usluga interneta, fiksne i mobilne telefonije, kao i televizije u manjim mestima i selima.

Predlog zakona predviđa i obavezu registracije pripejd korisnika mobilne telefonije, što će, kako se navodi, povećati sigurnost građana koji će imati mogućnost da ovu registraciju obave i onlajn na jednostavan način i izbegnu čekanje u redovima.

Rad na ovim zakonskim rešenjima uključio je predstavnike više od 20 državnih organa, Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), Regulatorne agencije za elektronske medije (REM), Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED, Saveta stranih investitora, Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji, i stručnjake iz privrede, saopšteno je iz ministarstva.

Izvor: N1

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je preko Sistema za uzbunjivanje o nebezbednim proizvodima (NEPRO) objavilo da se sa našeg tržišta povlače dva proizvoda. U pitanju su kuvalo za vodu i kalupi za mafine.

Kako se navodi, kod kuvala postoji rizik od električnog udara, jer proizvod nema uzemljenje, pa korisnik može da dođe u dodir sa delovima pod naponom, dok kod modli postoji "hemijski rizik" prenosa materijala za pakovanje hrane na prehrambeni proizvod koji se u njima nalazi. Za oba proizvoda je naloženo povlačenje sa tržišta, kao i opoziv proizvoda od potrošača.

Kako je upozorio NEPRO, reč je o kuvalu za vodu brenda ROX, tip/model 57831, sa oznakom bar koda 3858890578317, kapaciteta 1,8 litara. Navodi se i da je proizvod upakovan u kartonskoj kutiji crno-sive boje. Proizvođač je kineska kompanija Guangdong Kelian Electrical Appliance Co, a uvoznik firma "ROX-BG" doo, Rucovićeva 7, Beograd. Distributeri ovog proizvoda u Srbiji su prodavnice Flutoo doo, TS Stork Group doo, STR Ducko marketi, Roaming Electronic doo, PTP DIS doo, Senta promet AD i drugi.

Drugi sporan proizvod su silikonske modle - kalupi za mafine robne marke Pepco model SКU 310531 broj serije 2200131053168. Proizvod je upakovan na kartonskoj podlozi sa prednjom - providnom plastičnom stranom. U obrazloženju piše da na kalupima postoji rizik migracije/prenosa formaldehida i melamina sa pomenutih materijala za pakovanje hrane na prehrambeni proizvod koji se u njima nalazi.

Izvor: Moj Novi Sad