Pogledajte šta predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže o novom Zakonu o zaštiti potrošača, turističkim uslugama, kao i o drugim temama iz oblasti zaštite prava potrošača.
Emisiju možete pogledati na linku RTS-a
Upotreba kartica u inostranstvu je najkomforniji način bezgotovinskog plaćanja, ali i to košta.
Najskuplje je ako se podiže novac sa bankomata drugih banaka, ali će provizija u pojedinim slučajevima biti zaračunata i ako plaćate karticom, ali upola manje. Banke određuju minimalnu proviziju za podizanje novca, koja se kreće od 200 dinara, retko i do pet evra. Ako su iznosi veći taj trošak iznosi dva do tri odsto. Kad se karticom u inostranstvu plaćaju roba ili usluge, banka najčešće obračunava naknadu od jedan do 1,5 odsto za plaćanje kreditnim karticama.
Od šest miliona izdatih platnih kartica u Srbiji, samo se polovina koristi, pokazali su nedavni podaci Odbora za kartice Privredne komore Srbije. Razlog – mala kupovna moć i niske zarade, kao i i „debele“ kamate po kojima smo rekorderi u Evropi.
Potrošačko poverenje u Srbiji i zemljama regiona među najnižim je u svetu, u vreme kada poverenje na globalnom nivou raste, zahvaljujući izlasku vodećih ekonomija Severne Amerike i Evrope iz recesije, što je dovelo do porasta optimizma oko zapošljavanja širom sveta.
Visoke temperаture su rаzlog više dа se zаpitаmo kаkvu hrаnu jedemo, posebno nа ulici. Od pre tri godine, nаši ugostiteljski objekti su, po Zаkonu o bezbednosti hrаne, u obаvezi dа uvedu Hаsаp stаndаrd, sistem koji osigurаvа bezbednost hrаne u proizvodnji, prerаdi i prometu. Dа li su to zаistа i učinili?
Kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne, odnosno minimalne potrošačke korpe, u maju je bila manja u odnosu na april.
To je rezultat, pre svega, smanjenja prosečne mesečne neto zarade, pokazuje analiza Ministarstva trgovine.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju, bilo je potrebno 1,49 prosečnih neto zarada, koje su iznosile 44.184 dinara, za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,78 prosečne zarade.
Cene u prodavnicama naizgled ne rastu, ali nekako se uvek nađe načina da se od kupaca izvuče što više.
Trgovci su se izveštili u marketinškim i drugim trikovima pa tako, između ostalog, uporno smanjuju gramažu proizvoda, ali ne i cene.Već odavno se kesica supe ne priprema za četvoro već za troje, a iz šerpe se jedva naliju i tri tanjira.
Pažljiviji kupci primećuju da keks više nije težak 200 već 165 grama. Nema više ni čokolade od 100 grama, kakva je oduvek bila, već je najpre pala na 90, a potom na 80 grama.
