"Savu" više ne moraju da peku
Uredba o proizvodnji i prometu hleba od brašna t-500 ukinuta, a u pekarama poskupljenje. Strah da će biti manje jeftinijih vekni na rafu.
Više ne moraju da imaju 40 odsto hleba "sava" u ukupnoj proizvodnji, a ovoj vekni mogu sami da određuju cenu i ne moraju da se drže granice od 46 dinara. Nakon punih osam godina, prestala je da važi Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, što su mnogi pekari jedva dočekali. Tako su samo dan nakon "ukidanja" ovih pravila, podigli cene i to za pet dinara.
Među prvima koji su "korigovali" ovu cenu jesu niške pekare, pa u mnogim od njih više ne može da se nađe beli hleb za 30 dinara. I dok u Uniji pekara opravdavaju ovaj postupak rastom cene žita na tržištu, potrošačima je sumnjiva "slučajnost" da "sava" poskupi dan nakon što je Uredba prestala da važi.
Evropa rešila da strogim propisima stane na put multinacionalnim kompanijama koje na istočnom tržištu nude škart robu.
Veliki broj malih turističkih agencija neće moći da plati šest puta veće iznos premija osiguranja koje od ove godine propisuju osiguravajuće kuće. Međutim, to ne znači da će one prestati da rade jer većina njih su subagenti, odnosno bave se preprodajom aranžmana velikih turističkih agencija, rekao je juče za naš list Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA).
Jedan pogled na Fejsbuk ili Instagram otkriće nam nebrojeno mnogo ljudi koji na ovaj način nude svoje proizvode, mahom potpuno nelegalno. Lekovi, posteljina, odeća, obuća, igračke i hrana samo su neke stvari koje možemo da naručimo preko društvenih mreža od prodavaca od kojih nećemo dobiti ni mogućnost reklamacije, ni povraćaja novca u slučaju da dobijeni proizvod ne odgovara onom sa slike.
Deset najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji pokriva tek nešto više od polovine tržišta, pri čemu je njihova koncentracija najveća u velikim gradovima, dok u manjim mestima preovlađuju lokalne trgovine. Stoga se svi slažu da ima mesta za nove igrače, ali ne i oko toga da li će povećana konkurencija doneti koristi ovdašnjim potrošačima i proizvođačima: dok jedni smatraju da je za malo učešće domaćih proizvoda u velikim trgovinskim lancima i za visoke cene krivo kartelsko ponašanje, drugi tvrde da je to posledica nemoći domaćih proizvođača da ponude dovoljne količine kvalitetnih proizvoda.
Prema statističkim podacima za 2018. godinu, Nacionalna organizacija potrošača Srbije evidentirala je 6.586 prigovora nezadovoljnih potrošača. Najveći broj prigovora evidentiran je u Beogradu, sledi Novi Sad pa onda sva ostala mesta u Srbiji.
„Kupio sam televizor u prodavnici na kredit i platio ga po višoj ceni, nego da sam dao gotovinu“ kaže za Kamaticu M.U. iz Novog Sada.