Mesečno porodici za osnovne troškove nedostaje 17.743 dinara
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u julu u Srbiji iznosila je 39.127 dinara. Prema istraživanju „Blica“, prosečna četvoročlana porodica sa dva zaposlena i dva izdržavana člana sa takvim primanjima ne može da podmiri ni najosnovnije životne troškove.
Moguće je prigovoriti na uslugu lekara i u privatnim i u državnim domovima zdravlja, a koja je procedura za žalbu, ko je prva, a ko druga adresa za podnošenje prigovora i koja su prava pacijenata, istraživao je „Potrošač”
Beli mantili, ipak, nisu zaštićeni kao beli medvedi, pa bi građani trebalo da znaju da mogu da se žale kad god nisu zadovoljni njihovim radom. Važno je istaći da je moguće prigovoriti na uslugu lekara i u privatnim i u državnim domovima zdravlja, a koja je procedura za žalbu, ko je prva, a ko druga adresa za podnošenje prigovora i koja su prava pacijenata, istraživao je „Potrošač”.
Odlazak kod lekara, malo kome predstavlja zadovoljstvo. Osim manjine, koju čine hipohondri i zaludne osobe, svi ostali pomalo strahuju od ishoda pregleda, a posetioci državnih zdravstvenih ustanova i od mogućnosti da im veći deo dana prođe u čekaonici.
Građani gube novac na kursnim razlikama turističkih agencija.
Turističke agencije svoje ponude reklamiraju u evrima, ali aranžmane naplaćuju u dinarskoj protivvrednosti po znatno većem kursu. Kako za 021 kaže predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović, građani stvarnu cenu letovanja ne saznaju u oglasu, već tek nakon što se odluče za putovanje, čime su direktno povređena njihova prava.
Нови комплет за прву помоћ може да се допуњује, јуче су и званично поручили из Министарства инфраструктуре у којем је одржан састанак представника Агенције за лекове и министарстава здравља и унутрашњих послова. Тиме је разјашњена недореченост нових прописа о којој је „Политика” писала током протекле седмице.
У медијима се ових дана одвија дебата о кредитима у швајцарским францима, при чему се стиче утисак да се проблем умањује. Преовлађују написи да је у Србији мали број грађана који је подигао кредите у швајцарцима, да је бивши гувернер Јелашић упозоравао грађане на ризик, те да би било каква интервенција државе аналогна мерама у суседним државама била дискриминаторна према грађанима који су се задужили у еврима.
U poslednje tri godine većina glavnih trgovinskih lanaca u Srbiji konstantno je povećavala svoje maloprodajne marže.
Tako je, prema podacima iz analize rađene za potrebe Komisije za zaštitu konkurencije, prosečna maloprodajna marža "Delta Maksija" 2008. godine iznosila 20,82 odsto, 2009. godine - 22,82 odsto, a prošle godine 23,38 odsto.
U kompaniji "Idea" takođe je zabeležen rast. U 2008. godine imala je maržu od 10,94 posto, u 2009. godini 12,46, a lane 18,84 posto. Inače, analiza je obuhvatila poslovanje tridesetak trgovinskih kompanija.
Na pitanje da li bi ekonomsko opravdanje za povećanje marži trebalo tražiti u poskupljenju energenata i inflaciji, autori analize ocenjuju da su i ti faktori imali uticaja, ali da je presudno bilo to što su u poziciji da određuju uslove.
Dobili smo primedbu potrošača i lično smo se uverili da senzorna svojstva (boja, ukus i miris) nisu onakva kako ih je analizirala veterinarska inspekcija. Za nas je neprihvatljivo da se za “K-plus“ tunu vrši samo senzorna (organoleptička) ispitivanja, kada je ova ista tuna povučena sa tržišta Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja. NE PREPORUČUJEMO DA KUPUJETE „K-plus“ TUNU. U konzervi su pronađeni sastojci koji su sve samo ne komadići tune. SRAMNO JE I SKANDALOZNO DA OVAKVA TUNJEVINA BUDE NA NAŠEM TRŽIŠTU, U PRODAVNICAMA LANCA „IDEA“.
Na ovom mestu objavljujemo sve najbitnije informacije o aktivnostima kojima se zalažemo za zaštitu prava i interesa potrošača u Srbiji.
