Prava potrošača za 120 miliona turista
Sa početkom letnje sezone godišnjih odmora, Evropska komisija preduzela je akciju u cilju poboljšanja zaštite turista putem modernizacije pravila EU u segmentu turističkih paket aranžmana.
Crni hleb - ne postoji kod nas?
PRAVOG crnog hleba na tržištu Srbije nema. Brašno tipa 1100, od koga se isključivo pravi ova vrsta hleba, gotovo da se više ne melje. Većina pekara „izbegava” da pravi ovakve vekne, jer zarada na njima je – minimalna.
Umesto crnog, pod nazivom „specijalne vrste” potrošačima se nude hlebovi koji sadrže zrnevlje i razne dodatke i koštaju bar duplo više od najjeftinijeg belog hleba.
Povrat novca za kupljenu kartu i provizije
Posle polemike oko toga da li turisti koji su zbog nemira želeli da odustanu od letovanja u Egiptu imaju prava na povraćaj novca, „Potrošač” je istraživao – šta je sa putnicima koji su kupili kartu za putovanje avionom, vozom ili autobusom i žele da odustanu od putovanja. Da li imaju prava na dobiju novac nazad, koliko gube u tom slučaju, kao i koja je procedura?
Kod trgovaca naših, marža veća i od proizvođačke cene
Na ceni brašna pojedini trgovinski lanci zarađuju i do 55 odsto, razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni šećera iznosi do 35 odsto, a jestivog ulja do 33 odsto. Kod mleka je taj raspon često oko 20 odsto.
Trgovci u Crnoj Gori imaju marže od 20 do 30 odsto. U Sloveniji su prosečno 23 odsto, ali u Republici Srpskoj samo osam odsto. Istovremeno, veliki svetski trgovinski lanci zadovoljni su znatno manjim delom „kolača”.
Protestno pismo NOPS-a agenciji Argus Tours
Zakon o zaštiti potrošača, član 99 propisuje da ako potrošač odustane od ugovora o turističkom putovanju, zbog okolnosti koje nije mogao izbeći ili otkloniti i koje bi da su postojale u vreme zaključenja ugovora predstavljale opravdan razlog da ne zaključi ugovor, trgovac ima pravo isključivo na naknadu administrativnih troškova, koji ne mogu biti veći od 5 % od vrednosti turističkog putovanja.
Građani se sve više žale na banke
GRAĐANI se sve više žale na rad banaka, a broj njihovih žalbi i tužbi je gotovo dupliran posle donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga prošle godine. Za razliku od zemalja članica Evropske unije, gde se sporovi sa bankama završavaju veoma brzo, u Srbiji „isterivanje pravde“ potraje godinama.
Ne stiže plata, pa ne stiže ni rata
U vremenu kada zbog krize kasne plate ili ljudi ostaju bez posla, kreditno zaduženima sve je veći problem kako vratiti dospele rate zajmova. U proteklom mesecu kašnjenje građana u otplati kredita povećano je sa 3,9 na 4,2 odsto.
U takvim situacijama, sve banke obračunavaju zatezne kamate koja piše u ugovoru. Ipak, ako se primeni logika da je i bankama u interesu da klijent plaća ratu na vreme, onda je i logično šta sve nude klijentima kako bi se to i dogodilo.