Brza hrana na sopstveni rizik
Hrana koja se prodaje na uličnim kioscima i u pekarama nije dovoljno bezbedna, što dokazuje i više masovnih slučajeva trovanja poslednjih meseci.
Hrana koja se prodaje na uličnim kioscima i u pekarama nije dovoljno bezbedna, što dokazuje i više masovnih slučajeva trovanja poslednjih meseci.
Potrošenu struju zа liftove, stepenišno svetlo, pumpe zа vodu, grejаnje, plаćаće skupštine stаnаrа, а ne građani preko svojih rаčunа.
Ukoliko se kupljeni proizvod pokvari u prvih šest meseci, potrošač će moći da bira da li želi popravku, zamenu ili povraćaj novca.
Apel Mekdonaldsu koji smo uputili javno, a tiče se prevelike količine soli u obroku Happy Meal, namenjenog najmlađima s jedne, i neistinitih priozvođačevih izjava da je reč o zdravoj hrani, s druge strane, potresao je javnost protekla dva dana.
Pogledajte ovaj kratak pregled pobeda pojedinaca i potrošačkih udruženja u svetu u korist zdravlja, i Mekdonaldsovih ustupaka u prilagođavanju tržištu i popuštanja pod pritiskom sve glasnijih zahteva potrošača za stvarno, a ne deklarativno, zdravijom ishranom.
Analizom nutritivnih podataka dostupnih na sajtu Mekdonalds Srbija, na blogu Mooshema.com objavljen je ukupan zbir svih makronutritijenata iz obroka Happy Meal, a podaci dobijeni na taj način nisu samo iznenađujući, već duboko uznemirava nedvosmisleni podatak da se ovakvom ishranom ozbiljno ugrožava zdravlje dece.
Naime, kompletan obrok za decu koji se sastoji iz Mekdonaldsovog burgera po izboru, te pomfrita, salate i soka, ima čak 110% soli u odnosu na maksimalnu dnevnu dozu za dete, što je čak pola pune kafene kašičice! Maksimalna dnevna doza soli za decu po međunarodnim standardima, za uzrast od 4 do 7 godina je 2 do 3 grama, a u samo jednom obroku Happy Meal im servira dnevnu gornju granicu!
Iako svakodnevno slušamo uveravanja nadležnih da je hrana u Srbiji bezbedna, kontrole koje je sprovelo Ministartvo poljoprivrede u prva tri meseca ove godine pokazale su da je svaki sedmi uzorak hrane neispravan.
Od 2.807 kontrola pića i hrane biljnog porekla, nepravilnosti su otkrivene u 396 slučajeva. Najviše hrane povučeno je jer nije imalo dokaz o bezbednosti ili zato što je imalo nepotpunu deklaraciju, dok se manji deo nepravilnosti odnosio na loš kvalitet.
Poljoprivredna inspekcija povukla je iz prometa 292 litra piva, 181 litar osvežavajućih bezalkoholnih pića i 16 litara voćnog soka i nektara kojima je istekao rok trajanja. Iz prometa je povučeno i 22.119 litara vina i 20 litara rakije koji nisu imali propisnu oznaku geografskog porekla.
Zemlje članice EU su 2013. godine kroz Sistem brzog upozoravanja na hranu i stočnu hranu RASFF izdale 19 obaveštenja i upozorenja koja se odnose na robu poreklom iz Srbije, a od početka ove godine bile su podnete dve prijave. U Delegaciji EU u Srbiji kažu da su povremene nepravilnosti očekivane u trgovini hranom, ali da je činjenica da su Srbiji potrebne bolje kontrole u ovom sektoru. U Ministarstvu poljoprivrede navode da je RASFF veoma koristan srpskim vlastima kako bi lakše otkrile izvore rizika u lancu prehrane. Sistemu RASFF zemlje članice su u 2013. poslale 3.205 upozorenja i obaveštenja, što je 8% manje nego prethodne godine. Kako je pokazao preliminarni izveštaj, najviše prijava bilo je zbog patogenih mikroorganizama poput virusa i bakterija (774) i mikotoksina (405). Srbija se uklapa u tu statistiku budući da se dobar deo prijava na proizvode poreklom iz Srbije odnosi na prisustvo aflatoksina i virusa i bakterija.