Država je već ograničavala cenu osnovnih namirnica - da li to može opet da uradi?

Kada kupuje polovni automobil novi vlasnik više neće morati da čeka na rešenje Poreske uprave Srbije za plaćanje poreza da bi automobil preveo na sebe. Država, međutim, najavljenim izmenama zakona, neće više prodavca polovnjaka posmatrati kao poreskog obveznika u ovoj transakciji, već - kupca. A, sve ovo važiće isključivo u slučaju kada se polovna vozila kupuju i prodaju između - građana. Takođe, vrednost upotrebljavanog vozila, na koju se obračunava ovaj porez po stopi od 2,5 odsto, više neće biti kataloška cena polovnih vozila po katalogu AMSS, već - poseban obračun po formuli koja uključuje zapreminu, snagu i starost vozila. Predviđeno je da novi način oporezivanja počne od 31. marta iduće godine.

Beli sirevi koje proizvode velike industrijske mlekare u Srbiji poskupeće sredinom novembra od dva do šest odsto, a jogurt i mleko oko tri procenta, saznaju "Novosti" u pojedinim trgovinskim lancima. Stručnjaci navode da su i mali, individualni proizvođači podigli cene kajmaka i sireva na pijacama za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Mlečni proizvodi u trgovinskim lancima su i prethodnog meseca već zabeležili rast.

U okviru projekta „Razvoj partnerstva između civilnog društva i biznis sektora“ u petak, 29.10.2021. održana je završna (promotivna) konferencija.

U trenutku kada vidi akcijsku cenu potrošač retko kada skida prelepljenu cenu da vidi koliko je taj proizvod zaista na popustu - kaže za Telegraf Biznis Marko Dragić

Jedan od najvećih potrošačkih problema u Srbiji već dugi niz godina je kvalitet obuće. Jedan od razloga, sigurno je i to što prilikom uvoza ove vrste robe ne postoje definisani standardi kojima bi se propisao odgovarajući kvalitet. Pored navedenog, osnovnog uzroka, trebalo bi se pozabaviti i pitanjem našeg, „potrošačkog i trgovačkog mentaliteta”, ulogom države kao regulatora tržišta pri traganju za odgovorom na pitanje „zašto svaki drugi ili treći par obuće bude predmet reklamacije a često su to i proizvodi renomiranih brendova”? Da li za obuću, koja je u Srbiji već dugi niz godina statusni simbol, izdvajamo iznose koji prevazilaze naše finansijske mogućnosti, pa samim tim imamo i prevelika očekivanja? Da li bi trgovci uprkos svemu morali da reaguju drugačije i izgrade i neguju fer odnose sa potrošačima „koji to zaslužuju”, neka su od pitanja na koje ću pokušati da dam odgovore u tekstu koji sledi.