Članovi NOPS-a analizirali su cene prehrambenih proizvoda kako bi utvrdili realnu razliku na tržištu Srbije.

Ovde možete videti kompletan izveštaj.
http://www.nops.org.rs/cms/assets/files/Zbirno.pdf

Odluka vladajuće većine u Skupštini da od 1. januara 2011. godine poveća akcize na gorivo je – presedan. Akcize su se po Zakonu o akcizama do sada menjale početkom ili sredinom februara, odnosno tek pošto zvanična statistika objavi podatke o rastu inflacije za proteklu godinu. Ovoga puta s tim se požurilo i državni nameti na gorivo su povećani odmah od nove godine, što znači da se država grčevito bori da napuni budžet koji ima i te kakve probleme s likvidnošću, a što građani plaćaju kroz znatno skuplje gorivo, kaže za „Politiku” Ivan Nikolić, odgovarajući na pitanje da li je država izneverila liberalizaciju tržišta derivata.

Novim Zakonom o zaštiti potrošača, koji je na snazi od 1. januara, teret dokazivanja ispravnosti proizvoda sa potrošača se prebacuje na trgovca, rekao je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Gostovanje predsednika NOPS-a, Papović Gorana, u dnevniku RTS-a (utorak, 04.01.2011.)

Pogledajte prilog

Šta će potrošačima omogućiti vinske markice?
Evropska unija je 2008. godine započela reformu sistema geografskog porekla za vina, izjednačavajući ga sa sistemom za ostale poljoprivredno-prehrambene proizvode. Ovaj PGI/PDO sistem donosi pojednostavljivanje apelacionih zahteva i procedura, kao i izuzetno složenog obeležavanja koje su mogli razumeti samo vrsni poznavaoci vina. U skladu sa tim, Srbija je prva u regionu započela reformu geografskog porekla i označavanja, pa su novim zakonom o vinu uvedene nove oznake kvalitetnih kategorija vina sa geografskim poreklom. Uvedene su i evidencione markice koje su različite za kvalitetne kategorije vina. Regionalno vino se označava oznakom G.I. („geografska indikacija”), što odgovara oznaci PGI u Evropskoj uniji.

Nakon nedavnih pritužbi pčelara da se u pojedinim megamarketima prodaje med sumnjivog kvaliteta, Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontrolisala je kvalitet meda u jednom marketu u Novom Sadu i uskoro se očekuju rezultati. Pčelari su se žalili SPOS-u da su u marketu primetili med po ceni od 215 dinara, dok je otkupna cena za bagremov med 268 dinara po kilogramu.

- Mnogi koriste kukuruzni sirup, koji po izgledu i gustini podseća na med, a litar košta svega 54 dinara, pa je takav “med” jeftiniji. Česti su i falsifikati dobijeni od mešavine prirodnog meda i šećera u koju se dodaju enzimi. Srbija nema laboratorije koje bi mogle da otkriju ovakve falsifikate, pa se za sada analize rade u Bremenu u Nemačkoj - kaže za “Blic” predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović i dodaje da ovi proizvodi nisu štetni po zdravlje, ali nemaju ni lekovitu vrednost kao prirodan med koji su proizvele pčele.

IZVEŠTAJ
Akcijske kontrole kvaliteta voćnih rakija po poreklu etanola proizvođača sa teritorije Srbije