Direktiva o potrošačkim kreditima, odnosno finansijskim uslugama, na zahtev Narodne banke Srbije povučena je iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača koji bi uskoro trebalo da se nađe pred članovima vlade.

To znači da će banke i dalje moći jednostrano da menjaju uslove iz ugovora i da eventualne promene kamata neće morati unapred da dogovaraju sa klijentima, kako je to donedavno bilo najavljivano iz Ministarstva trgovine i usluga.

Pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača Ljiljana Stanković je za „Politiku” to juče i potvrdila.

Tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom je desetak kartela. Oni se zasnivaju na tajnim, nedozvoljenim sporazumima i dogovaranju o cenama i uslovima prodaje između prerađivača i trgovaca. Komisija za zaštitu konkurencije, prema tvrdnji njene predsednice Dijane Marković-Bajalović, ne samo da ima saznanja o delovanju kartela na prostoru Srbije, već vodi i istrage protiv njih.
Ona kaže da u cilju istrage ne može da navodi o kojim učesnicima i proizvodima je konkretno reč.

Mnogi kiosci brze hrane, kojih ima na gotovo svakom ćošku, mogli bi da nestanu u narednih godinu dana. Zbog uvođenja Hasapa (kontrole rizika i kritičnih tačaka proizvodnje), najavljenog za jun 2011. godine nemali broj ćevabdžinica, picerija, palačinkarnica, buregdžinica mogao bi, prognoziraju mnogi, da stavi ključ u bravu.

Strogi higijenski uslovi i standardi koje ovaj sistem predviđa, ali i visoka cena uvođenja biće preveliki zalogaj za male uslužne radnje. Kada je Hasap uvođen u Mađarskoj, gotovo trećina pekara je preko noći stavila katanac. Takva iskustva iz regiona nagoveštavaju da bi isto moglo da se dogodi i kod nas, ali bez obzira na to, odlaganja nema. Svi koji proizvode, spremaju i prodaju hranu moraće da uvedu novi sistem.

Još se ne zna tačan broj prevarenih turista koji će umesto odlaska na letovanje s nestrpljenjem čekati epilog slučaja agencije „Konte”. Hoće li im novac od uplaćenih aranžmana u Egiptu, Turskoj, Grčkoj biti vraćen i da li je privođenje vlasnika agencije garancija za to? Gde su napravljeni propusti, ko je kriv za to što je obmanut veliki broj građana? I, na kraju, da li će usvajanje novog zakona o zaštiti potrošača, koji bi prema najavama trebalo da sadrži i evropske propise u ovoj oblasti, u većoj meri zaštititi srpskog turistu, pitali smo Radisava Stankovića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta), i Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

ČAK 59 hemijskih jedinjenja ili grupa od avgusta više uopšte neće moći da se koristi ili će njihova količina biti ograničena u predmetima koji se svakodnevno upotrebljavaju. U odeći, donjem rublju i platnima za poseteljinu, stolnjake, peškire i kuhinjske krpe, na primer, neće smeti da bude ni “trunka” polibromovanih bifenila. Jer, dokazano je da ovo jedinjenje može da izazove alergije.

To predviđa pravilnik koji će se uskoro naći pred Vladom Srbije, a koji je potpuno usklađen s propisima Evropske unije.