Na zvaničnoj internet prezentaciji Narodne skupštine RS objavljen je Predlog zakona o zaštiti potrošača.

Link za preuzimanje: http://www.parlament.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=1283&t=P

Intervju sa predsednikom NOPS-a, Goranom Papovićem, u vestima TV B92, 22.09.2010. godine

Direktiva o potrošačkim kreditima, odnosno finansijskim uslugama, na zahtev Narodne banke Srbije povučena je iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača koji bi uskoro trebalo da se nađe pred članovima vlade.

To znači da će banke i dalje moći jednostrano da menjaju uslove iz ugovora i da eventualne promene kamata neće morati unapred da dogovaraju sa klijentima, kako je to donedavno bilo najavljivano iz Ministarstva trgovine i usluga.

Pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača Ljiljana Stanković je za „Politiku” to juče i potvrdila.

Tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom je desetak kartela. Oni se zasnivaju na tajnim, nedozvoljenim sporazumima i dogovaranju o cenama i uslovima prodaje između prerađivača i trgovaca. Komisija za zaštitu konkurencije, prema tvrdnji njene predsednice Dijane Marković-Bajalović, ne samo da ima saznanja o delovanju kartela na prostoru Srbije, već vodi i istrage protiv njih.
Ona kaže da u cilju istrage ne može da navodi o kojim učesnicima i proizvodima je konkretno reč.

Mnogi kiosci brze hrane, kojih ima na gotovo svakom ćošku, mogli bi da nestanu u narednih godinu dana. Zbog uvođenja Hasapa (kontrole rizika i kritičnih tačaka proizvodnje), najavljenog za jun 2011. godine nemali broj ćevabdžinica, picerija, palačinkarnica, buregdžinica mogao bi, prognoziraju mnogi, da stavi ključ u bravu.

Strogi higijenski uslovi i standardi koje ovaj sistem predviđa, ali i visoka cena uvođenja biće preveliki zalogaj za male uslužne radnje. Kada je Hasap uvođen u Mađarskoj, gotovo trećina pekara je preko noći stavila katanac. Takva iskustva iz regiona nagoveštavaju da bi isto moglo da se dogodi i kod nas, ali bez obzira na to, odlaganja nema. Svi koji proizvode, spremaju i prodaju hranu moraće da uvedu novi sistem.

Još se ne zna tačan broj prevarenih turista koji će umesto odlaska na letovanje s nestrpljenjem čekati epilog slučaja agencije „Konte”. Hoće li im novac od uplaćenih aranžmana u Egiptu, Turskoj, Grčkoj biti vraćen i da li je privođenje vlasnika agencije garancija za to? Gde su napravljeni propusti, ko je kriv za to što je obmanut veliki broj građana? I, na kraju, da li će usvajanje novog zakona o zaštiti potrošača, koji bi prema najavama trebalo da sadrži i evropske propise u ovoj oblasti, u većoj meri zaštititi srpskog turistu, pitali smo Radisava Stankovića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta), i Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).