Ako je suditi po ponudi obuće u prodavnicama, Srbija je zemlja bez ijednog kišnog ili snežnog dana. Naime, u prodavnicama širom Srbije skoro je nemoguće pronaći obuću za kišno vreme, a natpisi „all weather conditions” („za sve vremenske uslove”), ili „waterproof” („vodootporno”) koji u originalu stoje na kutija, često su prelepljeni deklaracijama na srpskom jeziku na kojima jasno piše: „obuća za suvo vreme”.
Inflacija u našoj zemlji prošlog meseca iznosila 0,8 odsto, a najviše je opet poskupela hrana. Rani zeleniš na pijacama „podigao“ cenovnike. Povrće je u odnosu na mart poskupelo za više od 10 odsto, voće za 4,3 odsto, dok je za 0,4 odsto veća cena jogurtu, mleku, siru, mesu.
Cene u Srbiji, uprkos sve praznijim džepovima građana i dalje ne – miruju! Inflacija je merena rastom potrošačkih cena u aprilu ove godine povećana za 0,8 odsto u odnosu na mart, mada kurs miruje, a cene transporta beleže pad. Na godišnjem nivou inflacija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dostigla 11,4 odsto.
Građani Srbije nisu dovoljno zaštićeni od krađe identiteta, a postoji bar pet načina na koji im identitet može biti zloupotrebljen i kojih bi trebalo da se čuvaju.
U Srbiju godinama unazad stiže odeća i obuća koja nije kvalitetna i u većini slučajeva reč je o otpadu.
A država nema načina ili ne želi da kontroliše kvalitet te robe, rekao je potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.
Izražavajući žaljenje što odavno nije bilo sistematske kontrole odeće i obuće, Nikolić u izjavi za Tanjug ocenjuje da je reč o sistematskoj nebrizi države.
Trgovačke zarade glavni krivac za velike raspone u cenovnicima osnovnih životnih namirnica. Najveće razlike kod mesa i prerađevina i do 100 odsto, pišu Novosti.
Kilogram čajne kobasice košta u našim trgovinama od 790 do čak 1.400 dinara. Svinjski but se nudi za 390, ali i za 550, dok za junetinu valja odvojiti od 520 do 950 dinara. Tolike razlike u cenama istih proizvoda pokazuju da se po ceni jednog često mogu da se kupe dva kilograma.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo trgovine u nekoliko navrata organizovali su akciju kupovine domaćih proizvoda kako bi se podržale domaća proizvodnja i celokupna srpska industrija. Međutim, ova akcija nikad nije u potpunosti zaživela u našoj zemlji, za razliku od susednih, pa tako ni proizvođači nisu izvukli benefit iz njih.
Ukoliko država i vodeći nacionalni privrednici ne urade nešto, nastaviće se sa stagniranjem i uništavanjem autentičnih srpskih brendova, dok će strana imena sve više preuzimati tržište.
Kada bi se živelo na vinu i domaćem siru, standard i kupovna moć ne bi bili najveće brige građana Srbije. Ako u korpu, međutim, stanu jaja, meso, hleb, malo voća i povrća, a u novčaniku ih dočeka prosečna plata, izobilje nije na meniju.
Mesec dana ishrane, osnovnim namirnicama, Beograđnina košta 119 evra. To i nije najpapreniji račun ni u regionu, naročito ne u Evropi, ali ga plaća zarada koja je davno izgubila trku sa mnogima.
Portal Numbeo, na kome sami građani unose podatke o cenama u svojim gradovima, otkriva koliko u lokalnim radnjama i pijacama koštaju osnovne namirnice i koliko treba izdvojiti za dnevni jelovnik vredan 2.000 kalorija. U Beogradu dan hrane košta 3,85 evra.
