Trešnje su juče na pijaci koštale i 200 dinara. Cena mladog krompira skočila je sa 130 na 200 dinara, limun je sa 170 poskupeo na 250, dok je za grašak na pojedinim mestima bilo potrebno izdvojiti neverovatnih 350 dinara. Pijaca, čini se, nikada nije bila skuplja.
Na pijacama širom Srbije nikada nije bilo više ljudi željnih svežeg voća i povrća, ali se prodavci u isto vreme žale da promet nikada nije bio lošiji.
Isti proizvod u različitim gradovima u Srbiji često ima i drugačiju cenu. Potrošačima nije jasno kako je to moguće, a trgovci ističu da cena zavisi od troškova poslovanja.
Zbog niskog standarda i slabe kupovne moći, trgovci sve pažljivije određuju cene. To je osetljiv posao, jer je ekonomska kriza donela i pad prometa. Ipak, najveći gradovi uglavnom su i najskuplji. Potrošačima je nejasno kako je moguće da isti proizvod različito košta u, na primer, Subotici i Leskovcu.
Nepotpune informacije o kreditima i kreditnim karticama, sveobuhvatne akcije i popusti u trgovinama koji zapravo važe za mali broj artikala, najčešće su obmane i zablude do kojih se kroz televizijske reklame dovode potrošači u Srbiji.
Naredni problem je loša zakonska regulativa i nadležnost više institucija koja se u praksi pokazuje neefikasnom jer je potrošaču gotovo nemoguće da zna kojoj instituciji da se obrati.
Evropske zemlje u 2012. godini su Evropskom sistemu upozoravanja potrošača (RAPEX) prijavile 2.278 potencijalno opasnih proizvoda isključujući prehrambene, što je za rezultat imalo preduzimanje neophodnih mera za zaštitu zdravlja i bezbednosti potrošača. Upozorenja na opasne proizvode u 2012. je bilo za 26% više nego 2011. godine, što se može pripisati boljem radu i saradnji vlasti u zemljama EU. Više od polovine opasnih proizvoda potiče iz Kine a među prozvodima koji mogu da predstavljaju rizik za potrošače najviše je odeće i igračaka.
RAPEX je sistem EU za brzo upozoravanje na potencijalno opasne po potrošače neprehrambene proizvode. Zahvaljujući tom sistemu, na tržištu se brže identifikuju i sa njega pre povlače proizvodi koji mogu da budu rizični za potrošače, poput dečije odeće, tekstila ili električnih aparata koji ne ispunjavaju bezbednosne standarde.
Jedna od najčešćih primedbi potrošača je na kvalitet obuće. Osim nedavno objavljene vesti da većina malih prodavnica pakuje kinesku obuću u italijanske kutije, sam kvalitet kupljene obuće na tržištu Srbije, pod velikim znakom je pitanja.
Potrošači su najčešće u prilici da budu odbijeni kada reklamiraju obuću trgovcu, i to s omiljenim obrazloženjem prodavca – da je potrošač nosio obuću za suvo vreme po kiši, ili da je obuću nosio onako kako ne treba. Naime, odbijeni budemo samo zato što smo se usudili da obuću izvadimo iz kutije i obujemo.
Iz potrošačkih organizacija traže češće ispitivanje ostataka opasnih sredstava za zaštitu bilja u voću i povrću.
