Evropski parlament je na svojoj sednici 11. maja usvojio amandmane na predlog Direktive kojom se menjaju Direktiva o nepoštenim poslovnim praksama i Direktiva o pravima potrošača, u cilju osnaživanja potrošača za zelenu tranziciju kroz bolju zaštitu od nepoštene poslovne prakse i bolje informisanje.

Kako će promene koje donose amandmani podrazumevati i usaglašavanje proizvoda iz trećih zemalja sa novim pravilima, zamolili smo osnivača Centra za evropske politike (CEP) Nebojšu Lazarevića da pojasni domet usvojenih amandmana i njihov uticaj na proizvođače i potrošače u Srbiji.

Lazarević ističe da ključne promene obuhvataju zabranu programiranog kvara uređaja, produžetak veka trajanja, kao i strože oznake „zeleno“ za proizvedene uređaje.

„Najvažniji domet usvojenih amandmana je, takođe, jačanje zaštite potrošača za zelenu tranziciju. Predložene izmene potrošačkog prava EU i pravila o nepoštenoj poslovnoj praksi usmerene su na smanjenje otpada koji se javlja kao posledica prekomerne potrošnje i principa da se uređaj ili proizvod baci kad se pokvari. Cilj ovih izmena je prebacivanje težišta sa kupovine novih proizvoda na popravku postojećih, jačanje mreže servisa i pružanje adekvatnih informacija o mogućnostima popravke proizvoda“, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje i da se zabrana elemenata koji ograničavaju trajanje odnosi na materijal, elemente uređaja i druga svojstva proizvoda koja u krajnjoj liniji stimulišu zamenu novim pre vremena očekivanog za tu vrstu proizvoda, ali ne i na ograničenja koja se javljaju kao posledica upotrebe materijala lošeg kvaliteta.

„Svi proizvođači bi bili u obavezi da plasiraju na tržište samo proizvode koji su dizajnirani da budu kompatibilni sa potrošnim materijalom, rezervnim delovima ili priborom, poput punjača ili kertridža sa mastilom, koje obezbeđuju i drugi proizvođači. Ako se proizvod ne može popraviti, kupci bi morali da budu obavešteni o ovoj činjenici i o svim drugim ograničenjima popravke pre kupovine. Između ostalog, trebalo bi da budu dostupne informacije o planiranoj dužini dostupnosti rezervnih delova i ažuriranja softvera ili o tome da li su popravke od strane nezavisnih stručnjaka dozvoljene ili ne“, kaže Nebojša Lazarević.

Na naše pitanje koliko su nepoštene poslovne prakse kakve EU pokušava da ukloni prisutne na domaćem tržištu i kada treba očekivati njihovo „proterivanje“ iz domaće prakse, Lazarević procenjuje da su prisutne „u velikoj meri“.

„Iako Srbija nije članica EU, tokom procesa pristupanja postoji obaveza usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, uključujući i oblast zaštite potrošača, pa će isto tako Srbija biti u obavezi da se usaglasi sa izmenama ovih direktiva. Kada je reč o ‘proterivanju’ nepoštenih poslovnih praksi, to će zavisiti od procesa implementacije novih pravila i usklađivanja nacionalnog zakonodavstva. Za ovo je neophodan duži vremenski period, jer su promene u zakonodavstvu složen proces koji zahteva usvajanje novih zakona i podzakonskih akata, pravilnika, uredbi i odluka, kao i izgradnju institucionalnih kapaciteta za sprovođenje i nadzor“, ukazao je naš sagovornik.

Napominje i da je, u kontekstu pristupanja EU, Srbija već preduzela određene korake u usklađivanju svog zakonodavstva sa evropskim standardima.

„Izmenama Zakona o zaštiti potrošača trebalo bi predvideti uvođenje kolektivne tužbe u pravni sistem, kao deo procesa usklađivanja sa evropskim standardima zaštite potrošača“, smatra Lazarević i dodaje da će, u svakom slučaju, proces usklađivanja i eliminisanja nepoštenih poslovnih praksi iz domaće prakse zahtevati, pored vremena, kontinuirane napore i saradnju sa relevantnim institucijama i organima u cilju jačanja zaštite potrošača u Srbiji.

Jedna od ključnih promena koje donosi nova EU regulativa je i to da će proizvodi iz trećih zemalja morati da budu usaglašeni sa novim pravilima kako bi mogli da uđu na tržište EU, a Lazarević naglašava da to ima važne implikacije za domaće proizvođače i trgovce koji su prisutni na tom tržištu. Kao i svaka promena, ocenjuje, ona donosi izazove, ali i potencijalne prednosti.

„Što se tiče izazova, domaći proizvođači će morati da se prilagode novim standardima i zahtevima koji su postavljeni kako bi proizvodi mogli da uđu na tržište EU. To može uključivati implementaciju novih tehnologija, procesa proizvodnje i upravljanja, kao i dobijanje odgovarajućih sertifikata“, kaže Lazarević.

Kada je reč o prednostima za domaće proizvođače i trgovce, on ističe da, ako se na pravi način prilagode, to može povećati poverenje u domaće proizvode, što može rezultirati većom tražnjom i boljom reputacijom na tržištu.

„Kako bi se iskoristile prednosti i prevazišli izazovi, važno je da domaći proizvođači i trgovci pravovremeno prate i razumeju nove propise, unaprede svoje procese proizvodnje, kvalitet i inovativnost, te razviju efikasnu marketinšku strategiju. Takođe je važno uspostaviti saradnju sa relevantnim institucijama, privrednim udruženjima i stručnjacima koji mogu pružiti podršku ovom procesu“, savetuje Nebojša Lazarević.

Uz to, kako kaže, domaći proizvođači i trgovci mogu iskoristiti proces usklađivanja sa EU regulativom kao priliku za uvođenje novih tehnologija, poboljšanje efikasnosti proizvodnje i upravljanja, fokus na održivost i zaštitu životne sredine, što kao krajnji rezultat može imati jačanje konkurentske prednosti na tržištu EU i šire.

Promene će, osim domaćih proizvođača i trgovaca, morati da prati i naša regulativa.

Izvor: biznis.rs

Srbija je u svetskom vrhu po broju pušača. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 2,8 miliona građana Srbije starijih od 15 godina konzumira cigarete. Dok na svetskom nivou broj pušača opada, u Srbiji se čini da promene nema. Duvanski dim je globalni problem, ali u zemljama istočne Evrope posebno jer se nekako čini da je konzumiranje cigareta stil života i svakodnevnica većine stanovnika.

Spoznavanjem tržišta duvanskih proizvoda, navika, stavova i mišljenja potrošača o istima, u mnogome će doprineti sagledavanju stvarnog stanja, a samim tim i dati smernice za pristup edukaciji, informisanju i podizanju nivoa svesti korisnika u budućem periodu kako o štetnosti pušenja tako i o alternativnim rešenjima.

U cilju što efikasnijeg prikupljanja podataka molimo Vas da popunite sledeću anketu.

Napomena:  Anketa je anonimna. Vaši odgovori će biti korišćeni isključivo u istraživačke svrhe. 

Zamrznuta hrana ima rok trajanja, a ako se pravilno čuva može biti savršeno ukusna od mesec do najviše godinu dana, poručuju stručnjaci.

Prvi pokazatelji da je treba baciti jesu loš izgled i boja. U slučaju crvenog mesa to treba učiniti ako je ono izgubilo crvenu boju i postalo sivo ili smeđe, piše portal „Poslovni”. Povrće koje je predugo bilo u zamrzivaču biće bledo, dok pileće meso, recimo, obično ne menja boju ako je predugo zamrznuto i tek u nekim slučajevima može pobeleti. Jasan znak da ovo meso treba baciti vidi se po izgledu kostiju koje postaju izrazito tamne ukoliko je ono bilo predugo zamrznuto. Voće će potamneti ili postati smeđe ako je previše dugo stajalo u zamrzivaču, a može izgledati i smežurano zbog dehidracije.

Izvor: Politika

Revizijom propisa u prehrambenoj industriji menjaju se pravila i za proizvođače sokova, džemova, jaja…

Evropska komisija predložila je reviziju postojećih tržišnih standarda za veliki broj poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Na toj listi su voće i povrće, voćni sokovi, džemovi, med, jaja… Cilj je da se u rafovima nađu kvalitetniji proizvodi s manje šećera, oni jasnije deklarisani, ali i spreči bacanje hrane koje je uzelo maha. Mediji prenose da za sada postoji najmanje šest konkretnih predloga za reformu prehrambenog sektora.

Na prvom mestu jeste transparentno označavanje porekla proizvoda. Ono će morati da bude jasno i biće obavezujuće za proizvođače i uvoznike meda, orašastih plodova, banana, ali će ovo važiti i za rezano povrće i voće (recimo upakovani listovi zelene salate).

U slučaju mešavina kao što je recimo med, jer se u jednoj tegli mogu naći proizvodi koji stižu iz više različitih država, na oznaci će morati da budu navedene sve zemlje porekla.

Još jedna od važnijih tema jeste sprečavanje rasipanja hrane. Sve države članice EU bi do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane. U tom smislu se takođe može očekivati revizija propisa, prema najavama EK. Predlog je da se na voće i povrće sa spoljnim nedostacima ne primenjuju tržišni standardi, tako bi se povećala njihova vrednost, a potrošači bi imali više prilika za kupovinu po povoljnijim cenama. Takođe, proizvodi koji se doniraju mogli bi da budu izuzeti od osnovnih zahteva za označavanje. Na ovaj način bi se smanjili troškovi a proizvođači bi bili više motivisani da doniraju hranu.

Novi standardi očekuju se i u proizvodnji sokova i džemova. Za voćne sokove moći će da bude upotrebljavana oznaka „bez dodatog šećera”, kako bi potrošačima bilo jasnije da, za razliku od voćnih nektara, voćni sokovi po definiciji ne smeju da sadrže dodate šećere. Sadržaj voća u džemovima biće povećan sa 350 grama na najmanje 450 grama po kilogramu gotovog proizvoda. Na taj način kupci će dobiti kvalitetnije proizvode s manje šećera i više voća nego što je to do sada bio slučaj.

Izmene čekaju i živinare jer će se obeležavanje jaja sprovoditi direktno na poljoprivrednom gazdinstvu, što bi omogućilo bolju sledljivost.

Izvor: Politika

Zbog lošeg kvaliteta goriva na benzinskim pumpama u Republici Srpskoj inspektori su za sedam meseci napisali 24 prekršajna naloga u vrednosti od 150.000 evra, pokazali su preliminarni podaci Republičke uprave za inspekcijske poslove.

Kako su istakli u Inspektoratu RS, kontrola usklađenosti kvaliteta tečnih naftnih goriva u Srpskoj se vrši za dva perioda, odnosno zimski monitoring od oktobra do kraja aprila i letni koji je počeo u maju i trajaće do kraja septembra, prenosi Srpskainfo.

S obzirom na to da je zimski monitoring tek završen, u Inspektoratu ističu da određeni postupci i analize još traju, te da je u proteklom periodu uzeto 1.124 uzorka za laboratorijsku analizu kvaliteta goriva.

– Nakon izvršenih analiza u 12 slučajeva ili jedan odsto utvrđena su odstupanja u odnosu na parametre definisane Odlukom o kvalitetu tečnih naftnih goriva – kazali su u Inspektoratu.

Dodali su da je praksa pokazala da se odstupanja najčešće odnose na sniženu tačku paljenja, do čega dolazi usled mešanja malih količina benzina sa dizelom pri istakanju goriva na benzinskim stanicama, jer usled nepažnje zaostali benzin u ispusnom cevovodu auto-cisterne i u seperatoru može da snizi tačku paljenja dizel goriva.

– Kontinuiran rad tehničke inspekcije rezultirao je time da su utvrđena odstupanja od propisanih graničnih vrednosti simbolična i da je gorivo na pumpama u Srpskoj u skladu sa važećim propisima – istakli su u Inspektoratu.

Dodaju da s ciljem daljeg eliminisanja odstupanja na koja analize ukazuju, najveću ulogu imaju sami dobavljači, u smislu edukacije svojih radnika koji vrše prevoz tečnih naftnih goriva, a čime će i sebe zaštititi od potencijalnih kazni koje u ovim slučajevima nisu male.

U Inspektoratu RS ističu da je za subjekte kod kojih se analizom dokaže da su prometovali tečna naftna goriva koja nisu bila usklađena sa Odlukom o kvalitetu tečnih naftnih goriva propisane kazne za pravno lice 20.000 KM, a za odgovorno lice u pravnom licu kazna je 5.000 KM.

Potpredsednik Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima Privredne komore RS Milovan Bajić istakao da se u Srpskoj isporučuje gorivo uglavnom propisanog kvaliteta, te da su odstupanja sporadična.

– Svi mi gorivo kupujemo u nekoj od okolnih rafinerija i uvozimo kao i drugi – kazao je Bajić.

Kontrolu kvaliteta goriva koje se prometuje na benzinskim stanicama obavlja inspekcija za naftu i gas, u skladu sa Programom utvrđivanja usklađenosti kvaliteta tečnih naftnih goriva, koji donosi Ministarstvo energetike i rudarstva RS. Pomenutim programom definisan je, navode u Inspektoratu, obim i postupak kontrole kvaliteta goriva, a prema zahtevima Odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva.

– Broj uzoraka za analizu uzetih u unutrašnjem prometu raspoređuje se na dobavljače srazmjerno njihovom učešću u prodaji tečnih naftnih goriva po strukturi za prethodnu godinu, a prema broju kontrola koji je utvrđen programom – objasnili su u Inspektoratu, piše Glas Srpske.

Izvor: Blic

Narodna banka Srbije (NBS) upozorila je danas korisnike platnih kartica izdatih u Srbiji, nakon što se na internetu pojavila ponuda za neovlašćenu proizvodnju zamenskih platnih kartica, da ih ne dostavljaju trećim licima niti da postojeće zamenjuju novom karticom sa izmenjenim dizajnom i novim materijalom.

Iz NBS su precizirali da se na društvenim mrežama i veb-prezentacijama nude usluge izrade platne kartice na metalnoj podlozi i sa drugačijim dizajnom prebacivanjem sigurnosnih elemenata postojećih platnih kartica izdatih od ovlašćenih banaka.

„Reč je o neovlašćenoj proizvodnji platnih kartica, što kao posledicu može imati i druge zloupotrebe koje mogu nastati usled samovoljnog davanja platnih kartica i podataka s njih. Ističemo da takve usluge navode korisnike na postupanje suprotno ugovorima i na taj način ih izlažu dodatnim rizicima, a pored toga dovode i do povrede prava pružalaca platnih usluga, intelektualne svojine i pravila kartičnih sistema plaćanja“, navedeno je u saopštenju.

Podseća se da je bezbednost izdavanja i korišćenja platnih kartica jedan od najvažnijih segmenata u poslovima s platnim karticama, pa se iz tog razloga primenjuju standardi, pravila i postupci kojih se pridržavaju svi učesnici u sistemu platnih kartica.

Zakonom o platnim uslugama, naveli su iz NBS, propisana je obaveza korisnika platnih usluga da koriste platni instrument u skladu sa ugovorenim uslovima kojima se uređuju izdavanje i korišćenje tog instrumenta, kao i da je izdavalac platnog instrumenta, u okvirnom ugovoru s korisnikom platnih usluga, u šta spada i korišćenje platnih kartica, u obavezi da navede i mere koje je korisnik platnih usluga dužan da preduzme radi zaštite platnog instrumenta.

Istaknuto je da slanjem platne kartice korisnik može postupiti suprotno obavezama iz tog zakona, jer deli personalizovane sigurnosne elemente tog instrumenta, koji su od značaja za njeno korišćenje, zbog čega može snositi i odgovornost za eventualne zloupotrebe.

Kako je objašnjeno, korisnik bi snosio punu odgovornost za štetu koja bi mu bila naneta eventualnom zloupotrebom platne kartice.

Iz NBS podsećaju sve korisnike na bezbedno korišćenje kartica, a radi očuvanja poverenja i sigurnosti ovog bezgotovinskog platnog instrumenta, korisnike podsećaju da su platne kartice sredstvo plaćanja i u skladu s tim se čuvaju i koriste.

Naglasili su da karticu može koristiti samo osoba čije ime je odštampano na kartici, osim u slučajevima posebnih vrsta kartica, poput pripejd poklon-kartica, kada na kartici nije odštampano ime korisnika.

Savetuje se da, nakon dobijanja koverte s PIN-om, ovaj broj zapamti samo korisnik kartice i ne saopštava ga nikom drugom, da PIN nikako ne treba zapisivati na samoj kartici, niti ga nositi zajedno s karticom, kao i da je prilikom podizanja novca s bankomata preporučljivo zakloniti rukom tastaturu kada se unosi PIN broj.

U slučaju krađe ili gubitka kartice, potrebno je u što kraćem roku o tome obavestiti izdavaoca kartice, koji će istog trenutka blokirati karticu i tako eliminisati mogućnost da se ona neovlašćeno iskoristi, naveli su iz NBS.

Podseća se i da korisnik kartice snosi rizik za eventualne zloupotrebe koje nastanu do momenta prijave krađe odnosno gubitka kartice, do iznosa definisanog važećim propisima, a u slučaju da naknadno pronađe karticu koja je prijavljena kao ukradena odnosno izgubljena, korisnik je ne sme koristiti, već je obavezan da je vrati izdavaocu.

Iz NBS savetuju, kada je reč o plaćanju karticama na internetu, da je uvek potrebno proveriti da adresa veb-stranice na kojoj se nalazi formular za unos podataka o kartici počinje s „https“, da bi u toku plaćanja uvek trebalo pažljivo čitati sva obaveštenja i poruke koji se pojavljuju na ekranu i nikada ih ne bi trebalo zanemarivati ili zatvarati pre prethodnog čitanja.

Dodaju da za onlajn plaćanje nikada nije potrebno da se unosi PIN, a čak i kada se traži da se on unese, jer je najverovatnije reč o pokušaju zloupotrebe.

Ukazano je i da karticu ne bi trebalo fotokopirati niti je na drugi način umnožavati niti bi trebalo slati, mejlom ili na neki drugi pisani način, podatke o kartici koji se koriste za kupovinu preko interneta, tj. ime i prezime, broj kartice, datum isteka i trocifreni kod na poleđini kartice.

Izvor: Danas