Zbog lošeg kvaliteta goriva na benzinskim pumpama u Republici Srpskoj inspektori su za sedam meseci napisali 24 prekršajna naloga u vrednosti od 150.000 evra, pokazali su preliminarni podaci Republičke uprave za inspekcijske poslove.

Kako su istakli u Inspektoratu RS, kontrola usklađenosti kvaliteta tečnih naftnih goriva u Srpskoj se vrši za dva perioda, odnosno zimski monitoring od oktobra do kraja aprila i letni koji je počeo u maju i trajaće do kraja septembra, prenosi Srpskainfo.

S obzirom na to da je zimski monitoring tek završen, u Inspektoratu ističu da određeni postupci i analize još traju, te da je u proteklom periodu uzeto 1.124 uzorka za laboratorijsku analizu kvaliteta goriva.

– Nakon izvršenih analiza u 12 slučajeva ili jedan odsto utvrđena su odstupanja u odnosu na parametre definisane Odlukom o kvalitetu tečnih naftnih goriva – kazali su u Inspektoratu.

Dodali su da je praksa pokazala da se odstupanja najčešće odnose na sniženu tačku paljenja, do čega dolazi usled mešanja malih količina benzina sa dizelom pri istakanju goriva na benzinskim stanicama, jer usled nepažnje zaostali benzin u ispusnom cevovodu auto-cisterne i u seperatoru može da snizi tačku paljenja dizel goriva.

– Kontinuiran rad tehničke inspekcije rezultirao je time da su utvrđena odstupanja od propisanih graničnih vrednosti simbolična i da je gorivo na pumpama u Srpskoj u skladu sa važećim propisima – istakli su u Inspektoratu.

Dodaju da s ciljem daljeg eliminisanja odstupanja na koja analize ukazuju, najveću ulogu imaju sami dobavljači, u smislu edukacije svojih radnika koji vrše prevoz tečnih naftnih goriva, a čime će i sebe zaštititi od potencijalnih kazni koje u ovim slučajevima nisu male.

U Inspektoratu RS ističu da je za subjekte kod kojih se analizom dokaže da su prometovali tečna naftna goriva koja nisu bila usklađena sa Odlukom o kvalitetu tečnih naftnih goriva propisane kazne za pravno lice 20.000 KM, a za odgovorno lice u pravnom licu kazna je 5.000 KM.

Potpredsednik Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima Privredne komore RS Milovan Bajić istakao da se u Srpskoj isporučuje gorivo uglavnom propisanog kvaliteta, te da su odstupanja sporadična.

– Svi mi gorivo kupujemo u nekoj od okolnih rafinerija i uvozimo kao i drugi – kazao je Bajić.

Kontrolu kvaliteta goriva koje se prometuje na benzinskim stanicama obavlja inspekcija za naftu i gas, u skladu sa Programom utvrđivanja usklađenosti kvaliteta tečnih naftnih goriva, koji donosi Ministarstvo energetike i rudarstva RS. Pomenutim programom definisan je, navode u Inspektoratu, obim i postupak kontrole kvaliteta goriva, a prema zahtevima Odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva.

– Broj uzoraka za analizu uzetih u unutrašnjem prometu raspoređuje se na dobavljače srazmjerno njihovom učešću u prodaji tečnih naftnih goriva po strukturi za prethodnu godinu, a prema broju kontrola koji je utvrđen programom – objasnili su u Inspektoratu, piše Glas Srpske.

Izvor: Blic

Narodna banka Srbije (NBS) upozorila je danas korisnike platnih kartica izdatih u Srbiji, nakon što se na internetu pojavila ponuda za neovlašćenu proizvodnju zamenskih platnih kartica, da ih ne dostavljaju trećim licima niti da postojeće zamenjuju novom karticom sa izmenjenim dizajnom i novim materijalom.

Iz NBS su precizirali da se na društvenim mrežama i veb-prezentacijama nude usluge izrade platne kartice na metalnoj podlozi i sa drugačijim dizajnom prebacivanjem sigurnosnih elemenata postojećih platnih kartica izdatih od ovlašćenih banaka.

„Reč je o neovlašćenoj proizvodnji platnih kartica, što kao posledicu može imati i druge zloupotrebe koje mogu nastati usled samovoljnog davanja platnih kartica i podataka s njih. Ističemo da takve usluge navode korisnike na postupanje suprotno ugovorima i na taj način ih izlažu dodatnim rizicima, a pored toga dovode i do povrede prava pružalaca platnih usluga, intelektualne svojine i pravila kartičnih sistema plaćanja“, navedeno je u saopštenju.

Podseća se da je bezbednost izdavanja i korišćenja platnih kartica jedan od najvažnijih segmenata u poslovima s platnim karticama, pa se iz tog razloga primenjuju standardi, pravila i postupci kojih se pridržavaju svi učesnici u sistemu platnih kartica.

Zakonom o platnim uslugama, naveli su iz NBS, propisana je obaveza korisnika platnih usluga da koriste platni instrument u skladu sa ugovorenim uslovima kojima se uređuju izdavanje i korišćenje tog instrumenta, kao i da je izdavalac platnog instrumenta, u okvirnom ugovoru s korisnikom platnih usluga, u šta spada i korišćenje platnih kartica, u obavezi da navede i mere koje je korisnik platnih usluga dužan da preduzme radi zaštite platnog instrumenta.

Istaknuto je da slanjem platne kartice korisnik može postupiti suprotno obavezama iz tog zakona, jer deli personalizovane sigurnosne elemente tog instrumenta, koji su od značaja za njeno korišćenje, zbog čega može snositi i odgovornost za eventualne zloupotrebe.

Kako je objašnjeno, korisnik bi snosio punu odgovornost za štetu koja bi mu bila naneta eventualnom zloupotrebom platne kartice.

Iz NBS podsećaju sve korisnike na bezbedno korišćenje kartica, a radi očuvanja poverenja i sigurnosti ovog bezgotovinskog platnog instrumenta, korisnike podsećaju da su platne kartice sredstvo plaćanja i u skladu s tim se čuvaju i koriste.

Naglasili su da karticu može koristiti samo osoba čije ime je odštampano na kartici, osim u slučajevima posebnih vrsta kartica, poput pripejd poklon-kartica, kada na kartici nije odštampano ime korisnika.

Savetuje se da, nakon dobijanja koverte s PIN-om, ovaj broj zapamti samo korisnik kartice i ne saopštava ga nikom drugom, da PIN nikako ne treba zapisivati na samoj kartici, niti ga nositi zajedno s karticom, kao i da je prilikom podizanja novca s bankomata preporučljivo zakloniti rukom tastaturu kada se unosi PIN broj.

U slučaju krađe ili gubitka kartice, potrebno je u što kraćem roku o tome obavestiti izdavaoca kartice, koji će istog trenutka blokirati karticu i tako eliminisati mogućnost da se ona neovlašćeno iskoristi, naveli su iz NBS.

Podseća se i da korisnik kartice snosi rizik za eventualne zloupotrebe koje nastanu do momenta prijave krađe odnosno gubitka kartice, do iznosa definisanog važećim propisima, a u slučaju da naknadno pronađe karticu koja je prijavljena kao ukradena odnosno izgubljena, korisnik je ne sme koristiti, već je obavezan da je vrati izdavaocu.

Iz NBS savetuju, kada je reč o plaćanju karticama na internetu, da je uvek potrebno proveriti da adresa veb-stranice na kojoj se nalazi formular za unos podataka o kartici počinje s „https“, da bi u toku plaćanja uvek trebalo pažljivo čitati sva obaveštenja i poruke koji se pojavljuju na ekranu i nikada ih ne bi trebalo zanemarivati ili zatvarati pre prethodnog čitanja.

Dodaju da za onlajn plaćanje nikada nije potrebno da se unosi PIN, a čak i kada se traži da se on unese, jer je najverovatnije reč o pokušaju zloupotrebe.

Ukazano je i da karticu ne bi trebalo fotokopirati niti je na drugi način umnožavati niti bi trebalo slati, mejlom ili na neki drugi pisani način, podatke o kartici koji se koriste za kupovinu preko interneta, tj. ime i prezime, broj kartice, datum isteka i trocifreni kod na poleđini kartice.

Izvor: Danas

CENA kesice "aleve" paprike u prodavnicama košta kao kilogram mesa. Pakovanje od 200 grama doguralo je skoro do 600 dinara. Potrašače je ovih dana neprijatno iznenadila cena začina koji se u srpskoj kuhinji obilno koristi i gotovo je nezamisliva priprema jela bez njega.

- Šokirala sam se kada sam prošle nedelje videla da 200 grama aleve mlevene paprike košta 574 dinara i da su je snizili 30 odsto jer je pred istek roka - kaže Beograđanka Snežana Stanković. - Ne znam da li su proizvođači podigli cenu, ili trgovci svoje marže, ali ovo je preterano. Pretpostavljam da je paprika dospela pred istek roka, jer niko nije hteo da plati 600 dinara za začin kada za toliko para može da kupi kilogram svinjetine.

Većina građana, kako dodaje, svakodnevno koristi taj prozvod za pripremu jela. Ona navodi da njena porodica obično 200 grama potroši za mesec dana. Čitalac "Novosti" Mladen M. iz Vranja kaže da je na pijaci u njegovom gradu mlevena paprika duplo jeftnija nego u prodavnicama. On savetuje građane da uvek uporede cene pre nego što donesu odluku gde će da pazare.

- U Vranju 100 grama mlevene paprike košta 120 dinara, a kilogram 1.200 dinara - ističe Mladen. - Ova paprika je mnogo kvalitetnija od one u radnjama, domaća je, ručno tucana.

U troginskim lancima koje su obišli naši reporteri redovna cena 100 grama aleve paprike kreće se od 230 do 310 dinara. Na akciji, samo u prodajnim objektima jednog megamarketa, može se naći najjeftinija kesica, koja košta 190 dinara. Proizvodi pod oznakom robne marke uvek imaju povljniju cenu zbog nižih troškova proizvodnje, pa se tako 100 grama mlevene paprike prodaje od 197 do 212 dinara.

Kako sazanajemo u jednom megamarketu, brend "aleva" je podigao cene početkom marta oko 10 odsto.

- Neobično je što je tako velika razlika u cenama među trgovinskim lancima - kažu naši sagovornici. - Razlog može da bude da neki lanac još ima zalihe i prodaje po starim nabavnim cenama.

Izvor: Novosti

Servis "Beokom" za prijavu komunalnih pritužbi više nije u funkciji. Beograđani će moći da se obrate novom Servisnom centru, koji je formiran na inicijativu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića.

Dosadašnji sistem za prijavu komunalnih problema "Beokom", zamenjen je novim Servisnim centrom, ali na iznenađenje građana nije besplatan. Iz službe pomenutog centra navode da su pozivi iz fiksne mreže besplatni, a da se pozivi preko mobilne telefonije tarifiraju.

Problem funkcionisanja sistema na ovakav način je upravo to što su potrošači uskraćeni za bitnu informaciju - cenu poziva. Prilikom pozivanja broja, ne postoji informacija o naplati poziva, odnosno tarifiranju istog.

Zakon o zaštiti potrošača obavezuje pružaoca usluge da potrošača obavesti o osnovnim obeležjima usluge, a pogotovo da učini dostupnom informaciju u vezi cene odnosno obračuna iste.

Napominjemo da je obaveza javnih komunalnih preduzeća, koja izdaju potrošačima račune, da obezbede besplatnu telefonsku liniju, kako bi na brz i lak način reklamacija mogla da se izjavi.

Ostaje upitno, ako pođemo od pretpostavke da je pomenuta odredba o besplatnoj telefonskoj liniji uspostavljena u cilju lakšeg i efikasnijeg rešavanja žalbi potrošača, zašto su pojedine komunalne usluge dostupne za reklamacije i preko ovog servisnog centra i to uz naknadu.

Ukoliko je Grad Beograd prepoznao potrebu da se komunalnim preduzećima obraćamo i na ovaj način, preko servisnog centra, a ne samo direktno, preko pružaoca usluge koji nam izdaju račune, neophodno je da se potrošači o ceni na jasan način obaveste prilikom poziva ili da se omogući da ovakva usluga bude u potpunosti besplatna.

Povodom iznetog očekujemo reagovanje nadležnih kako bi uočena nepravilnost bila ispravljena i kako bi se poslovanje navedenog Servisnog centra upodobilo zakonskim okvirima.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) u sklopu aktivnosti sprovođenja nezavisnih i uporednih analiza roba i usluga na tržištu Srbije, sprovela je analizu duvana sa nelegalnog tržišta u cilju informisanja i edukacije o negativnim posledicama konzumacije proizvoda koji, zbog nedostatka redovnih kontrola, mogu predstaljvati rizik po zdravlje i bezbednost potrošača.

Kako zbog kontinuiranog rasta cena duvanskih proizvoda, sve veći broj potrošača kupuje ove proizvode na nelegalnom tržištu, NOPS je, uz pomoć SP laboratorije u Bečeju, uradila analizu duvana koji se prodaje na crnom tržištu.

Uzorkovanje je izvršeno na pijacama nekoliko većih gradova u Srbiji. U gotovo svim uzorcima našlo se više vlage i prašine nego što je dozvoljeno, a u pojednim i izmet i pesticidi.

U duvanu su, prema podacima analize, izmerene vrednosti vlage koje se kreću od 16,12 odsto do 18,92 odsto, dok je dozvoljeni maksimum 15,5 odsto. Zbog ovoga je, konstatovana i plesan u duvanu.

Iako ne postoji referentna vrednost kada se radi o plesni, pravilnik kaže da je zabranjeno stavljanje u promet duvanskih prerađevina koje su plesnive.

Količina prašine koja je zakonom dozvoljena u duvanu iznosi maksimalno dva odsto, a u uzrocima količina prašine ide od dva do čak 3,6 odsto.

Analiza je pokazala i prisustvo teških metala i pesticida. Iako su izmerene vrednosti u skladu sa vrednostima dozvoljenim zakonom, ovde je problem to što to ne mora da znači da uzorci ne sadrže pesticid.

Naime, uzorci su ispitani na obaveznu listu pesticida iz pravilnika, ali ovaj pravilnik je zastareo, pa se tako neki od pesticida na listi, više ni ne koriste, odnosno zabranjeni su, dok su se u međuvremenu na tržištu pojavili novi pesticidi koji nisu obuhvaćeni pravilnikom.

Miris duvana je svojstven datoj vrsti proizvoda, a ispitivani uzorak ne sadrži žive insekte ni njihove larve vidljive golim okom, navedeno je u laboratorijskom izveštaju.

 Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da je rezani duvan sa nelegalnog tržišta uglavnom  lošeg kvaliteta, da ima dosta vlage u sebi i da kao takav nije zdravstveno ispravan, jer je u pojednim uzorcima pronađen izmet raznih vrsta životinja i veća količina prašine.

Takođe, analiza je pokazala veći udeo nikotina koji se nalazi na gornjoj granici u odnosu na pravilnikom propisane referentne vrednosti.

Savet potrošačima je da izbegavaju kupovinu duvanskih proizvoda od neregistrovanih prodavaca jer, nekada, znatno povoljnija i pristupačnija cena, može “koštati” znatno više u slučaju narušenog zdravlja.

Tehnološki fakultet Novi Sad i Tehnološki fakultet u Leskovcu, u saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom i stručnom službom Negotin d.o.o., organizuju skup i radionicu pod nazivom:

„Elektronska podrška unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane biljnog porekla proizvedene na poljoprivrednim gazdinstvima“

Mesto i vreme održavanja: Negotin, 07.04.2023. sa početkom u 11 časova u prostorijama PSSS Negotin

Program skupa:
• 10:30 - 11:00: Registracija učesnika
• 11:00 - 11:30: Pozdravna reč organizatora i predstavnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
• 11:30 - 12:00: Sistem bezbednosti hrane u Republici Srbiji – obaveze subjekata koji posluju hranom
• 12:00 - 12:30: Elektronska podrška za unapređenje bezbednosti i kvaliteta hrane proizvedene na poljoprivrednim gazdinstvima
(e-gazdinstvo.rs – predstavljanje sajta i praktični primer rada u aplikaciji)
• 12:30 - 13:00: Prerada uljarica i srodnih proizvoda na poljoprivrednom gazdinstvu
• Diskusija

Predavači:
Prof. dr Dragoljub Cvetković, Tehnološki fakultet Novi Sad
Prof. dr Dragiša Savić, Tehnološki fakultet u Leskovcu,
Prof. dr Ranko Romanić, Tehnološki fakultet Novi Sad
dr Miloš Bjelica, Tehnološki fakultet Novi Sad – Laboratorija za ispitivanje prehrambenih proizvoda