Privatni izvršitelji čak i najmanji dug od 500 dinara naplate građanima 30.000 dinara.
Primera radi, samo predlog za utuženje naplaćuju 10.460 dinara, za razne administrativne troškove uzmu oko 5.000 dinara, dok za "dobru" naplatu dobiju i nagradu od 3.000 do 6.000 dinara. Izvršitelji svoju zaradu pravdaju zakonskim propisima, a stručnjaci smatraju da se ovakvoj vrsti naplate mora stati na put.
Poštovani potrošači,
Ovih dana dobili smo na desetine upita u vezi rešenja Poreske uprave, a kojima se građani obavezuju da plate tzv. naknadu za odvodnjavanje za 2013. i 2014. godinu. Ovom prilikom naglašavamo da organizacije potrošača nemaju direknu nadležnost da reaguju kada su u pitanju odluke koje donose organi uprave (u ovom slučaju Poreska uprava), te da se za detaljnije informacije javite poreskim upravama koje su donele sporna rešenja, odnosno službi zaštitnika građana (ombudsmana), a koji po zakonu ima direktna ovlašćenja da vrši kontrolu rada organa uprave. U nastavku ćemo pokušati da vas na opšti način informišemo o ovoj temi, i ujedno odgovorimo na više pitanja koje ste nam postavili.
Nakon oglašavanja Nacionalne organizacije potrošača Srbije o uvozu piletine iz Poljske, oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede. Ostaje pitanje, zašto Ministarstvo i Nacionalna kontakt tačka nisu ranije obavestili građane Srbije i organizacije potrošača?
Obaveštenje Ministarstva poljoprivrede prenosimo u celosti.
Sredinom meseca marta, sistem za brzu razmenu informacija o merama i preduzetim radnjama u pogledu prehrambenih proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i sigurnost potrošača, RASFF, је objavio upozorenje da je u Srbiju uvezena piletina, poreklom iz Poljske, koja je zaražena salmonelom.
Međutim, da li je Ministarstvo poljoprivrede obavestilo stanovništvo? Nije!
Da li je sporna piletina povučena sa tržišta? Nije!
Protekle nedelje, sa tržišta Evropske unije povučen je automobil FIAT 500 Abarth italijanske proizvodnje, navodi RAPEX u svom Izveštaju br. 15 o nebezbednim proizvodima.
Građane Srbije deli nešto više od dvа mesecа od bаnkrotа. Nаrodnа bаnkа Srbije, odnosno direktor Sektorа zа kontrolu poslovаnjа bаnаkа u toj instituciji Željko Jović, nаjаvio je dа bi Srbijа do 30. junа ove godine trebаlo dа donese pomenuti propis. Zаkon o ličnom bаnkrotu donosi se u sklopu pripreme strаtegije zа rešаvаnje problemаtičnih kreditа, а uz pomoć Međunаrodnog monetаrnog fondа, Svetske bаnke i Evropske bаnke zа obnovu i rаzvoj.
Zakon o bezbednosti hrane od 2009. godine propisuje da je svaki subjekat koji se bavi proizvodnjom i stavljanjem u promet hrane u obavezi da sprovodi dobru higijensku praksu, te da primenjuje „Hasap” standard, koji otklanja rizike po pitanju ispravnosti i kvaliteta namirnica. O čemu još treba voditi računa prilikom kupovine hrane.
