Američko ministarstvo poljoprivrede uvodi prvu potvrdu za označavanje prehrambenih proizoda koji su bez genetski modifikovanih organizama (GMO).

Poštovani potrošači,

Za vas smo proverili informaciju da li je po zakonu praksa po kojoj neka javna i javno komunalna preduzeća naplaćaju dodatnu proviziju ukoliko račune za pružene usluge na šalterima ovih preduzeća plaćate platnim karticama?

Zbog odluke dа ne koristi genetski modifikovаne sаstojke džin brze hrаne „Čipotl” optužen je dа se reklаmirа igrаjući nа kаrtu „neosnovаnog strаhа potrošаčа”.

Već dve ne­de­lje u 1.800 obje­kа­tа ve­li­kog аme­rič­kog lаn­cа „Či­potl” ni­štа iz je­lov­ni­kа ne sа­dr­ži ge­net­ski modifikovа­ne or­gа­ni­zme (GMO). To je pr­vi džin br­ze hrа­ne ko­ji je iz­bа­cio kon­tro­verz­ne sа­stoj­ke u ze­mlji u ko­joj vi­še od 90 pro­ce­nа­tа so­je i ku­ku­ru­zа imа ge­net­ski pro­me­nje­nu struk­tu­ru.

Poštovani,

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) sprovodi istraživanje u sklopu projekta „Regionalni model za Smart sistem izveštavanja građana” koji se realizuje u saradnji sa NALED-om, GIZ-om, SDC-om i grupom partnera iz Srbije, Crne Gore, i Makedonije (NOPS, CEZAP, Zajednicom opština Crne Gore, NALAS, OPM, ZELS i MILIEUKONTAKT MACEDONIA).

S tim u vezi, zamolili bismo Vas da popunite upitnik koji se odnosi na istraživanje o postojećim i održivim rešenjima za komunikaciju između građana i organa lokalnih samouprava / Javno komunalnih preduzeća u vezi prijavljivanja i rešavanja komunalnih problema, posebno putem mobilnih telefona. Istraživanje se sprovodi u Srbiji, Crnoj Gori, i Makedoniji.

Lekovi koji se mogu dobiti samo na recept bez problema se, na divlje, prodaju na pijacama širom Srbije, a da to niko ne kontroliše.

– Nemoj da se plašiš. Nije istekao rok.

Meso koje nam nude u frižiderima marketa i mesara nije srpsko. Naše je skupo, nedostupno glavnim kompanijama, pa se uvozno meso često sumnjivog kvaliteta kod nas kotira najbolje.

Začarani krug u kome srpski seljak ne može budzašto da proda meso jer ga niko neće, pa kompanije kupuju strano jer je jeftinije – niko ne može da zaustavi. Koplja se lome na domaćem potrošaču u čijoj kesi često završi krijumčareno meso, buđava piletina i bajata salama. Osim ako ne živi van grada pa ima sreću da mu je prvi komšija pouzdani mesar.