Države članice EU su dale svoju podršku nacrtu Evropske komisije, Artiklu 13.1, usvajanjem pozitivne liste tvrdnji, koje dalje mogu koristiti prehrambrene industrije država Evrope. BEUC, Organizacija potrošača Evrope, podržava sporazum od 222 navoda kao ogromni korak napred ka konačnom prestanku obmanjujućih reklama prezentovanih od stane proizvođača. EFSA (Evropski autoritet za bezbednost hrane) je pregledala preko 4600 zdravstvenih navoda u cilju pripreme ove liste.
Monique Goyens, generalni direktor BEUC-a, je izjavila: “80% posmatranih navoda je odbačeno kao naučno nedokazani. Krajnje je vreme da obmanjujuće i nepotkrepljene tvrdnje budu uklonjene sa tržišta i radujemo se ovoj listi koja stupa na snagu u 2012. godini. Sada još treba da se osiguramo da se ovi navodi ne pojavljuju na hrani koja sadrži velike količine masti, soli i šećera.”
NA ČEMU SVE BANKE ZARAĐUJU, A DA KLIJENTI I NE ZNAJU
Znaju znanje: Pojedine banke u Srbiji se vrlo brzo dosetile kako da, ne kršeći propise, nadoknade ono što su izgubile zbog novog zakona koji štiti klijente malo više nego ranije.
Nakon brojnih kritika od strane Udruženja potrošača Danske (DCC) proizvodi IKEA-e za ličnu upotrebu više ne sadrže nijednu od 17 hemikalija koje štete endokrinom sistemu (EDC). Ove hemikalije se nalaze na listi štetnih supstanci koju je izdala Evropska unije i ne smeju se nalaziti u kozmetičkim i proizvodima za ličnu upotrebu.
Udrušenje potrošača Danske naporno radi da izbaci EDC iz proizvoda potrošača. Specijalno, upravo ovih 17 supstanci, imaju najveću pažnju DCC-a. Udruženje traži zabranu istih, zbog štete koje izazivaju u endokrinom sistemu.
Konkurencija je velika, barem u oglašavanju, pa je zato jedna od glavnih funkcija promocije – ubeđivanje potrošača
Kako ne podleći uvek uticaju reklame i kako izbeći svakodnevne pozive iz medija i marketinške trikove kojima su potrošači izloženi?
Kupcima se danas istovremeno upućuju različite reklamne poruke. U toku nekoliko blok-reklama za vreme jednog filma do potrošača dopru desetine, ako ne i stotine informacija.
Šta je, zapravo, potrošačka korpa? Stalno se priča o tome kolika je prosečna plata i koliko iznosi prosečna potrošačka korpa koja je merilo standarda u našoj zemlji. Ali ne znamo šta tačno ulazi u njen sastav i kako se to sve računa. Čitateljka iz Beograda.
Prosečna potrošačka korpa, prema podacima Ministarstva poljoprivrede i trgovine koji su objavljeni krajem decembra, iznosila je 55.657,79 dinara za mesec septembar 2011. godine. Kako je, takođe u devetom mesecu protekle godine, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji vredela 38.763 dinara, za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,44 prosečnih zarada.
Potrošači su na direktnom udaru ekonomske krize. Na individualnom nivou to se oseća kroz gubitak posla, smanjivanje plata, a to vodi u prezaduženost i socijalnu izolaciju. Na kolektivnom nivou gledano, država manje troši na socijalnu politiku (uključujući potrošačku politiku). Cenu finansijske krize na kraju će platiti potrošači (kroz dodatne troškove na usluge banaka, uvećane poreze na potrošnju, itd.). Upravo zbog toga je potrebno čvrsto zastupanje interesa potrošača i u oblasti finansijskih usluga, ali i u oblasti formulisanja državne politike uopšte.
Srbija je ostvarila značajan napredak usvajanjem Zakona o zaštiti potrošača, međutim on i dalje nije počeo efikasno da se primenjuje. Novi projekat Evropske unije koji će trajati narednih 30 meseci doneće vidljive promene u svakodnevni život ovdašnjih potrošača.
