Понуда рибе и посних намирница обогаћена је у већини трговинских ланаца, али и у рибарница и на пијацама, а готово сви трговци ове производе нуде по нижим ценама. Ни „дивљи” препродавци не бирају место и време када ће да изложе ову врсту робе, а инспектори саветују да рибу и производе од рибе потрошачи треба да купују само у регистрованим објектима.
Мађарску кобасицу, виршле, сиреве, чоколаду… и досад смо куповали на градским зеленим тржницама али, чини се, тезге с овом робом ничу
као печурке после кише. Прехрамбених комшијских производа све је више и на бувљацима.
Прехрамбених комшијских производа све је више и на бувљацима
Гомила „секонд хенд” крпица, па гомила кинеских, па покоји комад старог намештаја, ту и тамо мало алата, посуђа… уобичајена је слика сваке бувље пијаце у свету.
BRISEL – Agencija Evropske unije, Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA), dala je danas odobrenje za više od 200 tvrdnji o koristi prehrambenih proizvoda po zdravlje, što bi moglo da pruži komparativnu prednost kompanijama koje ciljaju na potrošače koji brinu o zdravlju.
U konačnu listu, Agencija je razmatrajući više od 2.500 podnetih zahteva, između ostalih, uključila tvrdnje da žvakaće gume bez šećera mogu da pomognu u neutralisanju plaka i proizvodnje kiselina koje izazivaju kvarenje zuba i da proizvodi sa sadržajem kalcijuma potpomažu rast kostiju kod dece.
„NAŠ PROIZVOD JE ISTINA“
Pogledajte na koji način novosadski, a verovatno i ovi ostali „Parking servis – i “ svojim poslovanjem krše Ustav Srbije i saznajte koja su Vaša prava!!!!!!
До сада није било свеобухватне, независне и упоредне анализе квалитета производа приватних робних марки трговаца, тврде у НОПС-у – Те производе свакодневно контролишемо, поручују из водећих ланаца
Каквог су квалитета трговачке марке, којих сада има у свим супермаркетима? Да ли то што су јефтиније од производа које купујемо годинама значи да су лошијег квалитета или не? И ко је уопште задужен за њихову контролу, нека су од питања која су нам упутили читаоци.
Тржиште Србије је веома занимљиво свим светским произвођачима. Пре свега због остваривања зараде, али и недостатка системских решења којима се намеће обавезна контрола робе. Ову „повољност” користе готово сви како би нам продали оне производе које не могу у земљама ЕУ или тамо где постоји ригорозан систем контроле квалитета.
Најаве да ће нови закон донети знатна побољшања за обичног потрошача дефинитивно се нису обистиниле. У зачараном кругу произвођач – увозник – трговац, потрошач је тај који готово увек губи. Зашто је тако?
Пре свега, због законских прописа земље у којој живимо. Акредитоване лабораторије користе стандарде који се никако не односе на испитивање квалитета патика. Како и зашто је то могуће, очекујемо одговоре у данима који долазе. Друго, трговци сами одлучују о судбини приговора потрошача кроз формирање комисија, применом само њима знаним методама.
Ako vam je ovih dana stiglo pismo iz banke u kojoj imate kredit – najbolje da otvorite četvore oči.
Prema novom zakonu banke su od 5. decembra dužne da vrate kamate na iznos koji je sa klijentom dogovoren prilikom zaključivanja ugovora, i koji će važiti do kraja otplate.
Ali, uoči tih promena pojedine banke klijentima šalju pozive sa ponudom da potpišu anekse ugovora, pa se tako dogodilo i Vladimiru Djumiću, koji ima stambeni kredit na 25 godina:
