U PRVOM kvartalu ove godine inflacija je, merena rastom potrošačkih cena (metoda EU), dostigla dva odsto. Poskupljenjima je najviše doprinela država. Tačnije, cene usluga i robe pod njenom kontrolom otišle su najviše, a reč je o komunalijama, električnoj energiji i gorivu.
Građane je po džepu, u periodu januar - mart, “udarilo” poskupljenje stanarine, vode, struje, gasa..., u proseku za 6,3 odsto. U okviru toga, struja za domaćinstvo poskupela je 11,5 odsto, lož-ulje 15,2 odsto, snabdevanje vodom 7,9 odsto...

KRIZA je došla do grla - ako smo i prošlu godinu nekako pregrmeli, ove nas je sustiglo. Dovoljno je da pogledamo šta nam je u korpi kada pazarimo u samoposluzi i da shvatimo koliko su nam novčanici utanjili, a zalihe iz crnih fondova se potrošile. Uostalom, i trgovci potvrđuju da se drastičano sunovratila kupovna moć građana, da je u Srbiji pala čak i potrošnja hrane. A kada je na podugačak spisak odricanja stigao i hleb, to je siguran znak siromaštva i ozbiljan signal za uzbunu!
Trgovci vide da potrošači u korpu najčešće stavljaju samo osnovne namirnice. Skuplji proizvodi ostaju na rafu. Zato trgovine sada ne daju akcijske popuste za tehničku robu, kao pre krize, već za meso, ulje, mleko, voće - osnovne životne namirnice.

Dok se sa evropskog tržišta svakodnevno proteruju proizvodi koji sadrže opasnu supstancu dimetilfumarat (DMF) prisustvo ovog teškog alergena u robi na tržištu Srbije niko ne proverava. Prema našem istraživanju, ovom problematikom se za sada niko ne bavi, iako je prošlo tačno godinu dana otkada je Evropa i domaćim proizvođačima i uvoznicima zabranila da prodaju robu koja sadrži ovu toksičnu i po zdravlje opasnu supstancu. Slovenija je otišla još dalje, pa je samo sedam dana pošto je Evropska komisija definitivno donela ovu odluku, urgentno usvojila Uredbu po kojoj se zabranjuje roba koja sadrži biocid DMF. Zaprećena kazna za proizvođače i trgovce koji se budu oglušili o propise je od 2.000 do čak 42.000 evra, stoji u ovoj odluci. U Srbiji, međutim, takve uredbe nema.

Najnovije povećanje cene telefonske pretplate od 100% ponovo je pokrenulo nekoliko ozbiljnih pitanja.

Najpre, da li je u ovom trenutku moralo doći do povećanja cene u ovom iznosu? Posebno, ako se ima u vidu poslednja korekcija cene od 250% (novembar 2008.). Prostom računicom dolazi se do neverovatnog procenta od čak 350% u periodu od godinu i po dana. Deluje zapanjujuće davanje saglasnosti „RATEL"-a na ove zahteve.

Tokom svih proteklih godina potrošači prirodnog gasa s domaćih nalazišta plaćali su isto koliko i za uvozni iz Rusije. Domaći gas, zbog nižeg kvaliteta, koji je daleko ispod standarda, morao je da se prodaje po ceni 20 % nižoj nego uvozni.

Prema svetskim standardima propisano je da prirodni gas mora da sadrži minimalno 92 % metana i maksimalno 3 % ugljen-dioksida i azota.

Očigledno je, što se može videti po boji plamena, da gas iz domaćih nalazišta, koji se pretežno isporučuje individualnim potrošačima, sadrži daleko manji procenat metana odnosno daleko veći udeo druge dve komponente. Tako je osnovni uzrok povećane potrošnje nedovoljna/manja kalorična vrednost, koja se izražava i računa kao da je uvozni gas.

Povodom obeležavanja 15. marta - Svetskog dana prava potrošača, u organizaciji Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut", Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva trgovine i usluga, održana je stručno-naučna tribina na temu Zakona o bezbednosti hrane.

Tribinu je otvorila direktorka  Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut" dr Tanja Knežević, a prisutnima su se obratili dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, mr Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra trgovine i usluga, dr Tomislav Stantić, državni sekretar Ministarstva zdravlja.