prehrana

Nacionalna organizacija potrošača Srbije savetuje građanima da hranu preko interneta kupuju samo od registrovanih prodavaca i da izbegavaju kupovinu ove robe ukoliko joj je rok upotrebe pred istekom, izjavio je danas Tanjugu predsednik ove organizacije Goran Papović.

S obzirom da Nacionalna Organizacija potrošača Srbije - NOPS pored unapređenja oblasti zaštite potrošača putem edukacije i pružanja pravne pomoći, ima za cilj i obavezu da vrši kontrolu kvaliteta i ispravnosti proizvoda na tržištu Republike Srbije, ovaj put smo se osvrnuli na kvalitet i bezbednost osnovne životne namirnice, posebno zastupljene u ishrani dece – MLEKA.

Na rafovima u prodavnicama uskoro će se naći suhomesnati prizvodi sa posebnom oznakom na ambalaži, ispod koje piše "Srpski kvalitet". Evo šta to znači i zbog čega bi baš oni, a ne neki drugi, trebalo da se nađu u vašoj korpi.

Revizijom propisa u prehrambenoj industriji menjaju se pravila i za proizvođače sokova, džemova, jaja…

Evropska komisija predložila je reviziju postojećih tržišnih standarda za veliki broj poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Na toj listi su voće i povrće, voćni sokovi, džemovi, med, jaja… Cilj je da se u rafovima nađu kvalitetniji proizvodi s manje šećera, oni jasnije deklarisani, ali i spreči bacanje hrane koje je uzelo maha. Mediji prenose da za sada postoji najmanje šest konkretnih predloga za reformu prehrambenog sektora.

Na prvom mestu jeste transparentno označavanje porekla proizvoda. Ono će morati da bude jasno i biće obavezujuće za proizvođače i uvoznike meda, orašastih plodova, banana, ali će ovo važiti i za rezano povrće i voće (recimo upakovani listovi zelene salate).

U slučaju mešavina kao što je recimo med, jer se u jednoj tegli mogu naći proizvodi koji stižu iz više različitih država, na oznaci će morati da budu navedene sve zemlje porekla.

Još jedna od važnijih tema jeste sprečavanje rasipanja hrane. Sve države članice EU bi do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane. U tom smislu se takođe može očekivati revizija propisa, prema najavama EK. Predlog je da se na voće i povrće sa spoljnim nedostacima ne primenjuju tržišni standardi, tako bi se povećala njihova vrednost, a potrošači bi imali više prilika za kupovinu po povoljnijim cenama. Takođe, proizvodi koji se doniraju mogli bi da budu izuzeti od osnovnih zahteva za označavanje. Na ovaj način bi se smanjili troškovi a proizvođači bi bili više motivisani da doniraju hranu.

Novi standardi očekuju se i u proizvodnji sokova i džemova. Za voćne sokove moći će da bude upotrebljavana oznaka „bez dodatog šećera”, kako bi potrošačima bilo jasnije da, za razliku od voćnih nektara, voćni sokovi po definiciji ne smeju da sadrže dodate šećere. Sadržaj voća u džemovima biće povećan sa 350 grama na najmanje 450 grama po kilogramu gotovog proizvoda. Na taj način kupci će dobiti kvalitetnije proizvode s manje šećera i više voća nego što je to do sada bio slučaj.

Izmene čekaju i živinare jer će se obeležavanje jaja sprovoditi direktno na poljoprivrednom gazdinstvu, što bi omogućilo bolju sledljivost.

Izvor: Politika