hrana

Cilj ankete je da se utvrdi sveobuhvatno stanje na tržištu mesnih prerađevina - pašteta,  kao i ispitivanje navika i stavova njihovih konzumenata, a sve u cilju unapređenja kvaliteta i bezbednosti plasiranih proizvoda, i postizanje najviših standarda poslovanja u ovoj oblasti.

U cilju što efikasnijeg prikupljanja podataka molimo Vas da popunite sledeću anketu. 

Napomena:  Anketa je anonimna. Vaši odgovori će biti korišćeni isključivo u istraživačke svrhe.

Anketa

Prema podacima Svetske banke – Srbija je na 79. mestu po paritetu kupovne moći, ispred Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore i Albanije.

Kina ima, prema podacima Svetske banke (SB) za 2022. godinu, najbolju ekonomiju u svetu po paritetu kupovne moći. Ovaj parametar služi za upoređivanje životnog standarda zemalja tako što se određuje koliko je nacionalne valute potrebno za potrošačku korpu izračunate u američkim dolarima. Iako smo decenijama na ovom mestu gledali SAD, svetska ekonomija se promenila, pa je Amerika ostala iza Kine, a slede Indija i Japan, dok je na petom mestu Rusija koja drži prvo mesto u Evropi.

Srbija je, prema ovoj statistici, napredovala, pa na ovoj listi zauzima 79. mesto, ispred Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije. Statistika nije idealna, ali je metodologija priznata u svetu, pa se ova pozicija naše zemlje može tumačiti i ovako i onako.

Prema podacima Evrostata Srbija se prošle godine našla na dnu lestvice u odnosu na prosečnu potrošnju u Evropskoj uniji. Prema paritetu kupovne moći naša država 2022. godine bila je na nivou od 53 odsto prosečne potrošnje koju beleži EU. S druge strane, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika, takođe po paritetu kupovne moći iznosio je 44 odsto BDP-a Evropske unije. Slična situacija bila je i 2021, iz čega proizilazi da kupovna moć nije povećana.

Dr Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da mi ne možemo da se poredimo sa najrazvijenijim zemljama sveta, ali da je važno da se posmatramo u odnosu na region i ako smo tu prvi dobro je.

– Nismo mi tu bili doskora, isplivali smo. Ali to je delimično i zbog politike jakog dinara. Već nekoliko godina je evro na istom nivou. Može da stoji na tom nivou jer imamo priliv od naše dijaspore i direktnih stranih investicija na nivou od oko 10 odsto bruto društvenog proizvoda. Ne treba da budemo nezadovoljni, Slovenci i Hrvati realno sigurno žive znatno bolje od nas, ali ovo je statističko poređenja i dobro je da smo najbolji u okruženju – navodi Savić. Dodaje da se statistika uzima okvirno. A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, više od 20 odsto građana u Srbiji je u riziku od siromaštva, dok je oko šest procenata u apsolutnom siromaštvu. Cene životnih namirnica su više i utisak potrošača je da su mnogi proizvodi jeftiniji u okruženju i Evropi nego kod nas. Bez obzira na podatke o statističkoj korpi utisak je da sve manje možemo da kupimo za raspoloživi novac.

Prosečna potrošačka korpa je u maju iznosila oko 99.000, a prosečna neto zarada oko 86.000 dinara. Za minimalnu korpu trebalo je izdvojiti 52.000, a minimalna isplaćena plata je bila oko 40.000 dinara.

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže za „Politiku” da je najnoviji izveštaj SB ipak pokazatelj statistike i da je potrebno da se uzme u obzir još parametara kako bismo dobili realnu sliku.

– Podaci koje obrađuje SB upoređuju se na osnovu izveštaja vlada, pa ta slika može biti ponekad i „ulepšana”. U Srbiji jedan od osnovnih uporednih parametara je naša potrošačka korpa koja nije realna. Zato ove podatke treba uzeti sa rezervom. Statistika pokazuje jedno, ali standardi koji se koriste od zemlje do zemlje nisu univerzalni, a i podaci se na nacionalnom nivou obračunavaju drugačije – objašnjava Rajić.

Realniji je pokazatelj zarada po glavi stanovnika i to je kriterijum relevantan da pokaže kako građani žive, bez obzira na razvijenost ekonomije i na želju zemalja da prikažu da je situacija dobra. Rajić dodaje da nije loše da se Srbija tako predstavlja jer je to korisno i za buduće investicije.

Smatra da je naš problem inflacija koja je veća u odnosu na države u okruženju. Prema statističkim podacima zarade su nam nominalno veće, ali se realno vidi da je kupovna moć pala. To pokazuje i podatak da je promet u trgovinama na malo u junu pao za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine.

– Po statistici smo ispred drugih, ali svi vidimo da to nije u stvarnosti tako. Korpa koju obračunavamo nije realna jer u savremenom životu tročlane porodice učešće troškova usluga, na primer, nije na tako niskom nivou. Korpa, pravljena još pre nekoliko decenija nije prilagođena ni onlajn kupovini, ni novim trendovima u potrošnji – zaključuje naš sagovornik.

Mladen Alfirović, iz Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), navodi da se ne može reći da potrošači žive bolje u odnosu na prošlu godinu i da je kupovna moć veća.

– To nam pokazuje i statistika potrošačkih prigovora koju mi vodimo. Primećujemo sve više onih koji se žale na cene, kako osnovnih namirnica, tako i robe široke potrošnje. Slažemo se sa ocenama ekonomista da je sadržaj prosečne potrošačke korpe zastareo i da mora da se prilagodi novim trendovima i navikama potrošača, posebno zbog velikog rasta onlajn trgovine i veće zastupljenosti usluga. Primećujemo da je sve više kupaca koje zanima cena, da se žale na akcije, a to je pokazatelj lošijeg standarda – napominje Alfirović.

Izvor: Politika

Proces otvaranja kompleksa Nacionalne referentne laboratorije, koja bi trebalo da bude vrhovni autoritet u proveri bezbednosti prehrambenih proizvoda, traje već 13 godina. Od moguće tri, Srbija ima jednu takvu laboratoriju.

U poslednjih nekoliko dana policija širom sveta zaplenila je tri tone lažnog pirinča, od kojeg većina dolazi iz Laosa. Reč je o pirinču sa polica kineskih dućana, tačnije o skupoj sorti pirinča “vučang” koja je napravljena od plastike.

Prve analize kreću već u maju, testiranja će se obavljati tokom leta, a osim hrane kontrolisaće se i proizvodi za ličnu higijenu, kozmetika i deterdženti.

Evropski parlament je danas velikom većinom od čak 464 glasa „za” izglasao  izveštaj o različitom kvalitetu proizvoda za istočno i zapadno tržište. Kako je za Politiku rečeno u Odboru za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta, ovo podrazumeva promenu Direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi, ali i osnivanje posebnog evropskog tela koje bi se bavilo dodatnim regulisanjem i kontrolom tržišta.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine uz saglasnost Ministarstva zdravlja formiralo je stručni Savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane u kojem je 15 eksperata iz različitih oblasti i koji će dati konačnu odluku o prometu genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji.

Nacionalni savet za bezbednost hrane održao je danas konstitutivnu sednicu na kojoj je za predsednika tog saveta izabran profesor Farmaceutskog fakulteta Ivan Stanković, izjavio je danas savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Dolovac.

Juneće i svinjsko meso, domaći sir i jaja, krompir, orasi, banane – za godinu dana u Srbiji poskupelo je gotovo sve, osim jabuka i limuna, koji su prema zvaničnoj statistici nešto jeftiniji bili ovog marta u odnosu na prošli.

Sumnju u kvalitet meda pod robnom markom „K plus” izazvala akcijska cena od 171 dinar. Utvrđeno da je reč o plagijatu

Zamrznuta hrana ima rok trajanja, a ako se pravilno čuva može biti savršeno ukusna od mesec do najviše godinu dana, poručuju stručnjaci.

Prvi pokazatelji da je treba baciti jesu loš izgled i boja. U slučaju crvenog mesa to treba učiniti ako je ono izgubilo crvenu boju i postalo sivo ili smeđe, piše portal „Poslovni”. Povrće koje je predugo bilo u zamrzivaču biće bledo, dok pileće meso, recimo, obično ne menja boju ako je predugo zamrznuto i tek u nekim slučajevima može pobeleti. Jasan znak da ovo meso treba baciti vidi se po izgledu kostiju koje postaju izrazito tamne ukoliko je ono bilo predugo zamrznuto. Voće će potamneti ili postati smeđe ako je previše dugo stajalo u zamrzivaču, a može izgledati i smežurano zbog dehidracije.

Izvor: Politika

Srbija je u Evropi predstavljena kao „bastion” odbrane od GMO-a – nije članica STO i ima zakon koji strogo zabranjuje i proizvodnju i uvoz transgenih useva i proizvoda. Dr Tatjana Brankov, docent na  Ekonomskom fakultetu u Subotici, koja je doktorirala na temu GMO međutim tvrdi da postoje bar dva načina na koje genetski modifikovani organizmi ulaze u lanac ishrane u Srbiji, kao i u drugim zemljama koje imaju sličnu nacionalnu politiku.

S obzirom da Nacionalna Organizacija potrošača Srbije - NOPS pored unapređenja oblasti zaštite potrošača putem edukacije i pružanja pravne pomoći, ima za cilj i obavezu da vrši kontrolu kvaliteta i ispravnosti proizvoda na tržištu Republike Srbije, ovaj put smo se osvrnuli na kvalitet i bezbednost osnovne životne namirnice, posebno zastupljene u ishrani dece – MLEKA.

Ruska veterinarska inspekcija Roseljhoznadzor objavila je na svom zvaničnom sajtu da je zabranila uvoz mesa i mesnih prerađevina mesare „Đurđević” iz Srbije.

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je preko Sistema za uzbunjivanje o nebezbednim proizvodima (NEPRO) objavilo da se sa našeg tržišta povlače dva proizvoda. U pitanju su kuvalo za vodu i kalupi za mafine.

Kako se navodi, kod kuvala postoji rizik od električnog udara, jer proizvod nema uzemljenje, pa korisnik može da dođe u dodir sa delovima pod naponom, dok kod modli postoji "hemijski rizik" prenosa materijala za pakovanje hrane na prehrambeni proizvod koji se u njima nalazi. Za oba proizvoda je naloženo povlačenje sa tržišta, kao i opoziv proizvoda od potrošača.

Kako je upozorio NEPRO, reč je o kuvalu za vodu brenda ROX, tip/model 57831, sa oznakom bar koda 3858890578317, kapaciteta 1,8 litara. Navodi se i da je proizvod upakovan u kartonskoj kutiji crno-sive boje. Proizvođač je kineska kompanija Guangdong Kelian Electrical Appliance Co, a uvoznik firma "ROX-BG" doo, Rucovićeva 7, Beograd. Distributeri ovog proizvoda u Srbiji su prodavnice Flutoo doo, TS Stork Group doo, STR Ducko marketi, Roaming Electronic doo, PTP DIS doo, Senta promet AD i drugi.

Drugi sporan proizvod su silikonske modle - kalupi za mafine robne marke Pepco model SКU 310531 broj serije 2200131053168. Proizvod je upakovan na kartonskoj podlozi sa prednjom - providnom plastičnom stranom. U obrazloženju piše da na kalupima postoji rizik migracije/prenosa formaldehida i melamina sa pomenutih materijala za pakovanje hrane na prehrambeni proizvod koji se u njima nalazi.

Izvor: Moj Novi Sad

Hapšenje tzv. deterdžent mafije prošle nedelje, koja je prodavala falš robu poznatih brendova, zabrinulo je mnoge potrošače koji često pazare kod pijačnih preprodavaca ili putem internet oglasa u potrazi za jeftinijom ponudom.

Prvo dobro izračunajte i proverite da li zaista pazarite jeftiniju i ispravnu robu.

Trgovci ne biraju način da zarade, pa se služe raznim trikovima, uglavnom na štetu potrošača. Vrlo vešto koriste naivnost i nepažnju kupaca koji slepo veruju akcijama, popustima, istaknutim cenama koje se često razlikuju od onih na računu.

Svi prehrambeni proizvodi, od sredine juna, moraće da imaju nutritivnu deklaraciju na kojoj će biti navedeni podaci o nivou šećera, soli, masti i drugih vrednosti koje proizvod sadrži. Za robu koja je proizvedena, upakovana i deklarisana pre 15. juna, do kraja godine neće postojati takva obaveza. Ove novine predviđene su izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.

Na rafovima u prodavnicama uskoro će se naći suhomesnati prizvodi sa posebnom oznakom na ambalaži, ispod koje piše "Srpski kvalitet". Evo šta to znači i zbog čega bi baš oni, a ne neki drugi, trebalo da se nađu u vašoj korpi.