21. 12. 2024.

O NAMA

NOVOSTI

Da li potrošači u Srbiji iskreno veruju oznakama na proizvodima?

Nacionalna organizacija potrošača Srbije, sprovela je istraživanje na temu „Šta znamo o sertifikatima“ prilikom kupovine proizvoda. Da li potrošači gledaju sertifikate? Da li znaju šta oni predstav...

Više...

Ispitivanje indeksa informisanosti potrošača - korisnika duvanskih proizvoda

Srbija je u svetskom vrhu po broju pušača. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 2,8 mil...

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST: Povećanje usluga operatora mobilne telefonije

U prethodnom periodu dva operatora mobilne telefonije povećala su cene svojih usluga. Međutim, na...

Povlači se čaj iz Hrvatske: Lišće nane iz Srbije, pronađen sastojak opasan za jetru i...

Sistem Evropske unije za brzo obaveštavanje o bezbednosti hrane (RASFF) objavio je na svojim str...

Miš jede kobasice: Scena koja je mnoge zgrozila (VIDEO)

Na društvenim mrežama osvanuo je snimak prodavnice sa suhomesnatim i mlečnim proizv...

Poziv na događaj u Novom Sadu

Novosadski sajam, Grad Novi Sad i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobra...

neprehrana,

  • Poštovani,

    molimo Vas da odvojite malo vremena i odgovorite na nekoliko pitanja iz naše ankete "Uticaj društvenih mreža na navike potrošača"

  • Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

  • Proces otvaranja kompleksa Nacionalne referentne laboratorije, koja bi trebalo da bude vrhovni autoritet u proveri bezbednosti prehrambenih proizvoda, traje već 13 godina. Od moguće tri, Srbija ima jednu takvu laboratoriju.

  • Komisija bi trebalo da prema Direktivi o nepoštenoj poslovnoj praksi zabrani prodaju proizvoda koji se oglašavaju kao isti, a značajno se razlikuju u sastavu i kvalitetu

  • Najzad su se zvaničnici Evropske komisije oglasili i javno potvrdili da godinama varaju potrošače u istočnoj Evropi. Prodaju nam nekvalitetnije verzije poznatih robnih marki, koriste različite standarde u proizvodnji hrane, pod izgovorom da su standardi prilagođeni lokalnim ukusima.

  • Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine uz saglasnost Ministarstva zdravlja formiralo je stručni Savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane u kojem je 15 eksperata iz različitih oblasti i koji će dati konačnu odluku o prometu genetski modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji.

  • Rentiranje polovnih kućnih uređaja sve popularniji biznis u Srbiji. Zakup korišćenih aparata popularan kod podstanara i studenata.

  • Domaći proizvođači slatkiša moraće do aprila sledeće godine da smanje količine akrilamida (materije koja se stvara prilikom prženja i pečenja) ukoliko žele da nastave izvoz u Evropsku uniju.

  • Građani koji se nadaju zastarevanju rešenja izvršitelja zbog neizmirenih dugova moraju da računaju na to da je ovaj rok čak deset godina. Za razliku od drugih potraživanja koja prema građanima imaju recimo komunalna preduzeća i koja zastarevaju za godinu dana (ako nije bilo tužbe), kad predmet stigne do izvršitelja u narednoj deceniji on može doći na naplatu.

  • Srpski stručnjaci odgovaraju na pitanje koje se tiče svih nas: KAKVU HRANU JEDEMO?

    Odgovor na pitanje da li građani u Srbiji jedu kvalitetnu hranu nije ni malo jednostavan, jer je to vrlo kompleksno pitanje, jedinstveni su u tom stavu stručnjaci koji se bave kvalitetom hrane, sertkacionih firmi i predstavnici potrošača.

  • Četvrtina proizvoda u Srbiji nema ispravnu deklaraciju, pokazale su kontrole. To bi trebalo da se promeni od juna - proizvođači će morati precizno da navedu šta proizvod sadrži, u protivnom neće moći u prodaju. Na skupu pod nazivom "Šta jedemo" najavljen je i pravilnik potrošača o tome šta oni smatraju da je nekvalitetno.

  • "Zdravo", "snižava holesterol", "podstiče rast dece", "za zdrave zube": Ove lažne izjave su od sada zabranjene na namirnicama.

  • Jedan od najboljih pokazatelja koliko ekonomski zaostajemo za razvijenim zemljama Evrope jeste i to koliko novca dajemo na hranu. U Srbiji se od ukupnog iznosa za ličnu potrošnju, 34,5% troši upravo na hranu i bezalkoholna pića, dok je u EU to tek 12,2%.

  • Na tržištu se nalaze proizvodi koji se reklamiraju i deklarišu kao domaći, a proizvedeni su od uvoznih sirovina.

  • Zanimljiv presek navika i mogućnosti svih nas koji svakodnevno idemo u prodavnice.Kupovna moću Srbiji je blago porasla u odnosu na prethodnu godinu, pokazuje index poverenja potrošača koji je ove godine dostigao najveću vrednost od kada se meri u Srbiji. Uprkos tome, mesečni izdaci za kupovinu hrane su u padu i, u odnosu na Evropu, i dalje dosta niži, pokazuje istraživanje kompanije Nielsen Srbija.

  • Prvo dobro izračunajte i proverite da li zaista pazarite jeftiniju i ispravnu robu.

    Trgovci ne biraju način da zarade, pa se služe raznim trikovima, uglavnom na štetu potrošača. Vrlo vešto koriste naivnost i nepažnju kupaca koji slepo veruju akcijama, popustima, istaknutim cenama koje se često razlikuju od onih na računu.

  • Neko bi pomislio, dok otvara pakovanje paste obeležene kao "100 odsto durum pšenice, proizvedene u Italiji", da je sve zrnevlje s italijanskih polja. Ali, gotovo bez izuzetka, italijanske fabrike koriste mešavinu od 70 odsto italijanske i 30 odsto uvezene durum pšenice.

  • Hrana na tržištu Srbije moraće od 15. juna 2018. obavezno da ima deklaraciju na kojoj će jasno biti istaknut nivo šećera, masti, soli i ostalih sastojaka, a novina je i to da meso mora imati jasno naznačeno poreklo.

SAVETI

Više Saveti  

TESTOVI

INFOTEKA